Za sada, život cveta na našoj planeti bogatoj kiseonikom, ali Zemlja nije uvek bila takva – a naučnici su predvideli da će se u budućnosti atmosfera vratiti u atmosferu bogatu metanom i malo kiseonika.
Ovo se verovatno neće desiti još milijardu godina. Ali kada dođe do promene, to će se dogoditi prilično brzo, prema istraživanju objavljenom 2021.
Ova promena će vratiti planetu u nešto poput stanja u kojem je bila pre onoga što je poznato kao Veliki događaj oksidacije (GOE) pre oko 2,4 milijarde godina.
Štaviše, istraživači koji stoje iza studije kažu da je malo verovatno da će atmosferski kiseonik biti trajna karakteristika naseljivih svetova uopšte, što ima implikacije na naše napore da otkrijemo znakove života dalje u Univerzumu.
„Model predviđa da će deoksigenacija atmosfere, sa atmosferskim O 2 koji naglo pada na nivoe koji podsećaju na Arhejsku Zemlju, najverovatnije biti pokrenuta pre početka vlažnih uslova staklene bašte u klimatskom sistemu Zemlje i pre velikog gubitka površinske vode iz atmosfera“, objasnili su istraživači u svom radu.
U tom trenutku će to biti kraj puta za ljudska bića i većinu drugih oblika života koji se oslanjaju na kiseonik da bi prošli dan, pa se nadajmo da ćemo shvatiti kako da napustimo planetu u nekom trenutku u narednih milijardu godina .
Da bi došli do svojih zaključaka, istraživači su napravili detaljne modele Zemljine biosfere, uzimajući u obzir promene u osvetljenosti Sunca i odgovarajući pad nivoa ugljen-dioksida, pošto se gas razlaže povećanjem nivoa toplote. Manje ugljen-dioksida znači manje organizama koji fotosintezuju kao što su biljke, što bi rezultiralo manje kiseonika.
Naučnici su ranije predviđali da bi povećano zračenje sa Sunca izbrisalo vode okeana sa lica naše planete u roku od oko 2 milijarde godina, ali model ovde – zasnovan na prosečno nešto manje od 400.000 simulacija – kaže da će smanjenje kiseonika ubiti od života prvo.
„Pad kiseonika je veoma, veoma ekstreman“, rekao je za Nev Scientist naučnik sa Zemlje Kris Rajnhard sa Tehnološkog instituta Džordžije. „Govorimo oko milion puta manje kiseonika nego što ga ima danas.
Ono što studiju čini posebno relevantnom za današnje vreme je naša potraga za naseljivim planetama izvan Sunčevog sistema.
Sve snažniji teleskopi dolaze na mrežu, a naučnici žele da znaju šta bi trebalo da traže u nizu podataka koje ovi instrumenti prikupljaju.
Moguće je da moramo da tražimo druge biosignature osim kiseonika da bismo imali najbolje šanse da uočimo život, kažu istraživači. Njihova studija je deo NASA NEkSS (Nekus for Ekoplanet Sistem Science) projekta, koji istražuje nastanjivost drugih planeta osim naše.
Prema proračunima koje su sproveli Rajnhard i naučnik za životnu sredinu Kazumi Ozaki, sa Toho univerziteta u Japanu, nastanjiva istorija Zemlje bogata kiseonikom mogla bi da traje samo 20-30 procenata životnog veka planete kao celine – i mikrobiološki život će trajati na postojanje dugo nakon što nas nema.
„Atmosferu nakon velike deoksigenacije karakteriše povišeni metan, nizak nivo CO 2 i nema ozonskog omotača“, rekao je Ozaki.
„Sistem Zemlje će verovatno biti svet anaerobnih oblika života.
