Kako izraelska ofanziva na Gazu bjesni, ljudi širom Pojasa Gaze se nalaze u sve strašnijim okolnostima, pri čemu je gotovo cjelokupno stanovništvo izloženo visokim nivoima nesigurnosti hrane, uključujući neuhranjenost, glad i glad. Analiza pregleda gladi iz Integrisane klasifikacije faza bezbednosti hrane izvestila je 25. juna 2024. da „visok rizik od gladi postoji u celom Pojasu Gaze sve dok traje sukob i dok je humanitarni pristup ograničen“.
Razgovor je zamolio Hasana Hatiba, stručnjaka za genetiku i epigenetiku, da objasni rastuću krizu u pojasu Gaze i koje lekcije istorije iz ranijih gladi mogu da nas nauče o kratkoročnim i dugoročnim posledicama gladovanja, neuhranjenosti i nesigurnosti hrane.
Nesigurnost hrane se odnosi na nedostatak redovnog pristupa bezbednoj i hranljivoj hrani neophodnoj za normalan rast i razvoj i održavanje aktivnog, zdravog života. Ozbiljnu nesigurnost hrane karakteriše ponestajanje hrane i dan ili više bez jela, što dovodi do iskustva gladi.
Inicijativa pod nazivom Integrisana klasifikacija faza bezbednosti hrane, ili IPC, kojom upravljaju tela Ujedinjenih nacija i glavne humanitarne agencije, osnovana je 2004. godine kako bi se poboljšale analize i donošenje odluka o bezbednosti hrane i ishrani.
IPC klasifikacijski sistem identifikuje pet različitih faza bezbednosti hrane: 1. Minimalna/nema; 2. Stressed; 3. Kriza; 4. Hitna pomoć; 5. Katastrofa/glad.
IPC procenjuje da 96% stanovništva u Gazi — 2,15 miliona ljudi — doživljava visok nivo akutne nesigurnosti hrane, klasifikovane kao IPC faza 3 ili više.
Otprilike 50% do 60% zgrada širom Gaze, i preko 70% onih u severnoj Gazi, oštećeno je ili uništeno, uključujući više od 90% škola i 84% zdravstvenih ustanova.
Zbog uništenja infrastrukture za proizvodnju i distribuciju hrane, sva domaćinstva svakodnevno preskaču obroke, a odrasli im smanjuju porcije. IPC predviđa da će do jula 2024. polovina stanovništva biti klasifikovana kao gladna, akutna pothranjenost ili smrt.
Svetska zdravstvena organizacija je 6. juna 2024. izvestila da su 32 pacijenta umrla od neuhranjenosti, a 73 su primljena zbog teške akutne neuhranjenosti u Gazi. Neuhranjenost može oslabiti imuni sistem, povećavajući rizik od ozbiljnih bolesti i smrti, prvenstveno zbog zaraznih bolesti.
I od istog datuma, SZO je prijavila 865.157 slučajeva akutnih respiratornih infekcija, 485.315 slučajeva dijareje, 57.887 slučajeva kožnih osipa i 8.538 slučajeva varičele, od kojih svi mogu biti pogoršani neuhranjenošću.
Udari izraelskih snaga širom pojasa Gaze doveli su do civilnih žrtava, uništavanja domova i raseljenja preko 1,7 miliona ljudi od oktobra 2023. godine, uključujući mnoge porodice koje su već više puta bile raseljene.
Dečji fond Ujedinjenih nacija procenjuje da je najmanje 17.000 dece odvojeno od roditelja od februara 2024. godine, a skoro sva deca u Gazi trebaju mentalno zdravlje i psihološku podršku. Simptomi uočeni kod ove dece uključuju povećan nivo anksioznosti, gubitak apetita, poremećaje sna i napade panike.
Od 7. oktobra 2023. godine, Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć i rad pružila je kritičnu psihološku podršku, uključujući psihološku prvu pomoć, sastanke za upravljanje umorom i individualno i grupno savetovanje, za preko 650.000 raseljenih lica, uključujući 400.000 dece.
UN Women, organizacija fokusirana na rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, izvestila je da je od oktobra 2023. do aprila 2024. ubijeno 10.000 palestinskih žena u Gazi, što je dovelo do toga da je 19.000 dece ostalo siročad. Otprilike 50.000 trudnih Palestinki i 20.000 novorođenih beba suočava se sa ograničenim pristupom zdravstvenim ustanovama zbog bombardovanja bolnica i zdravstvenih klinika.
Pored toga, više od 180 žena dnevno rađa bez ublažavanja bolova, što dovodi do 300% povećanja broja pobačaja zbog teških stanja. Ovi strašni uslovi izazivaju ozbiljan stres i traumu među palestinskom decom i ženama. Ova kombinacija stresa, traume i gladi može ostaviti trajan uticaj i na žene i na njihovo potomstvo.
Tokom protekle dve decenije, opsežna istraživanja su istraživala da li faktori životne sredine kao što su glad, stres i trauma mogu uticati na buduće generacije koje im nisu direktno izložene. Pionirske studije o holandskoj gladi, koja se dogodila u Holandiji od 1944. do 1945. godine, otkrile su da su se ove vrste međugeneracijskih efekata zaista dešavale.
Tokom nacističke okupacije, zalihe hrane su bile prekinute iz zapadnog dela Holandije između novembra 1944. i maja 1945. godine, što je dovelo do masovne gladi. Decenijama kasnije, istraživači su otkrili da deca i unuci trudnica izloženih gladi imaju veći rizik od zdravstvenih problema kasnije u životu, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes i druge metaboličke poremećaje.
Slično tome, velika kineska glad od 1959. do 1961. godine, koja je dovela do procenjenih 15 do 40 miliona smrtnih slučajeva, jedna je od najsmrtonosnijih gladi u istoriji. To je duboko uticalo na fizičko i mentalno zdravlje, spoznaju i opšte blagostanje onih koji su mu bili izloženi i njihovog potomstva.
Zanimljivo je da je nedavno istraživanje ovaca pokazalo da ishrana oca može da promeni osobine kao što su rast mišića i reproduktivne karakteristike, koje se mogu preneti na dve sledeće generacije ovaca.
Ovo nasleđe osobina je posredovano hemijskim grupama poznatim kao epigenetske oznake. Ove epigenetske oznake – poznate kao metilacija DNK ili modifikacije histona – mogu poticati iz spoljašnjih izvora, kao što je ishrana, ili iz naših ćelija. Histoni su proteini koji pomažu u organizovanju i kompaktiranju DNK unutar naših ćelija.
Ove promene mogu da kontrolišu koji su geni uključeni ili isključeni. Kada su izloženi gladi ili stresu, epigenetske oznake upućuju našim ćelijama da se ponašaju drugačije, što dovodi do izmenjenih osobina. Zanimljivo je da neke od ovih epigenetskih oznaka nasleđuju potomci, utičući i na njihove osobine.
Stres i trauma su bili u fokusu opsežnog istraživanja, posebno u razumevanju kako ekstremna trauma može imati biološke efekte koji se prenose na sledeće generacije. Rejčel Jehuda, stručnjak za psihijatriju i neuronauku o traumi, otkrila je da je iskustvo zatočeništva ili pritvora tokom Holokausta povezano sa povišenim nivoima epigenetskih oznaka u genu zvanom FKBP5, koji je uključen u regulaciju stresa. Ove epigenetske promene su takođe primećene kod dece preživelih Holokausta.
Istraživanja pokazuju da način života i faktori životne sredine igraju značajnu ulogu u uticaju na epigenetske oznake. Dakle, pozitivne promene u ovim oblastima mogu dovesti do preokreta nekih od ovih epigenetskih pomeranja.
Jedna studija je pokazala da se reakcije na stres kod odraslih pacova koji su programirani rano u životu mogu preokrenuti kasnije u životu. Istraživači su dodali metionin, donatora metil grupe koji menja metilaciju DNK, odraslim pacovima i primetili da se odgovor na stres izazvan ponašanjem majke u ranom životu može preokrenuti u odraslom životu.
Istraživači vide hitnu potrebu da medicinska i naučna zajednica istraže potencijalne dugoročne uticaje trenutne traume i gladi na ranjivo stanovništvo u Gazi, posebno na trudnice i decu. Značajno je da su neke od epigenetskih oznaka odgovornih za ove dugoročne efekte traume i gladi reverzibilne kada se uslovi poboljšaju.
