Egzotične pečurke poput lavlje grive postale su poznate po svojim lekovitim obećanjima, ali čak i najosnovnija gljivična plodna tela možda kriju moćne imunološke prednosti.
Bela pečurka (Agaricus bisporus) je najkulturnija jestiva pečurka na svetu, i iako se obično ne smatra „lekovitom“, dokazi koji se pojavljuju kod miševa i ljudi sugerišu da njen ekstrakt može da uspori ili čak spreči rast raka prostate.
Do danas, američka administracija za hranu i lekove (FDA) nikada nije odobrila proizvod dobijen iz hrane kao lek protiv raka, tako da je put pred nama strm.
Ipak, naučnici iz Citi of Hope – organizacije za istraživanje i lečenje raka u SAD – kažu da prate regulatorne smernice FDA kako bi obezbedili „naučnu osnovu“ na kojoj će dokazati zdravstvene efekte ove gljive.
Nakon godina rada, oni tvrde da njihova najnovija otkrića jačaju obrazloženje za bele pečurke kao „nutriceutski pristup za usporavanje progresije raka prostate“, kada se daju kao pomoćna terapija nakon primarnog lečenja.
„Otkrili smo da bi se supstance biljnog porekla jednog dana mogle koristiti za podršku tradicionalnim praksama lečenja i prevencije raka“, objašnjava biolog za rak Šiuan Čen iz Grada nade.
„Ova studija sugeriše da bi tretmani ‘hranom kao lekom’ na kraju mogli da postanu normalni, na dokazima zasnovana nega raka koji se preporučuje svima koji su pogođeni rakom.“
Kao i mnogi tumori, rak prostate štiti od napada tela tako što izbacuje ono što je poznato kao supresorske ćelije izvedene iz mijeloida (MDSCs); nezrele bele ćelije sa veštinom za suzbijanje imunološkog odgovora tela.
Bele pečurke mogu imati moć da probiju ovaj štit. U prethodnoj fazi I kliničkog ispitivanja, istraživači u Gradu nade su otkrili obećavajuće znake da ekstrakt bele pečurke može da smanji profile toksičnosti kod slučajeva raka prostate, sa znakovima kod nekolicine dobrovoljaca o smanjenju broja MDSC u cirkulaciji. Nakon što su mesecima konzumirali tablete pečuraka dva puta dnevno, kod nekih osoba su se markeri raka prostate u krvi smanjili na nivoe koji se ne mogu detektovati.
Sada, prateća studija na miševima i kliničko ispitivanje faze II, koje uključuje uzorke krvi uzete od pacijenata sa rakom prostate, kopaju u moguće mehanizme iza ovog efekta.
U mišjim modelima raka prostate, ekstrakt pečurke značajno je odložio rast tumora i produžio preživljavanje.
Konkretno, istraživači su otkrili da miševi tretirani ekstraktom pokazuju niže nivoe tumorskih supresorskih ćelija u krvi.
U međuvremenu, u tekućem kliničkom ispitivanju faze II, naučnici su izmerili manje supresorskih ćelija i više antitumorskih imunih ćelija kod pacijenata sa karcinomom prostate lečenih ekstraktom pečuraka.
Rezultati pokazuju da bele pečurke mogu da pojačaju imunološku odbranu protiv raka i uspore rast raka, kada se daju kao deo drugih terapija.
Šta je tačno u ekstraktu pečurke čime se postiže ovaj neverovatan ishod nije poznato.
Botanički proizvodi, kao što su biljni materijal, alge ili gljive, sadrže ogroman broj hemikalija, što znači da ako imaju svojstva protiv raka, to je verovatno zato što se istovremeno bave širokim spektrom puteva raka.
Smanjivanje kandidata je naporan posao, zbog čega se savetuje da se klinička ispitivanja usredsrede na bezbednost i efikasnost više nego na mehanizam delovanja.
Ekstrakt pečuraka može da sadrži rastvorljiva vlakna, proteine, lipide i fitokemikalije, a sve to može imati toksično dejstvo na ćelije raka.
„Iako naše istraživanje ima obećavajuće rane rezultate, studija je u toku“, kaže Ksiaokiang Vang, naučnik iz Grada nade i prvi autor studije.
„Ipak, ne bi moglo da škodi ako ljudi žele da dodaju više svežih belih pečuraka u svoju svakodnevnu ishranu.“
