Eksplozija nafte i gasa u Severnom moru može da izazove porast zagađenja za više od 10.000 odsto u krugu od pola kilometra oko priobalnih lokacija, pokazalo je istraživanje.
Istraživanje Univerziteta u Eseksu, Prirodnjačkog muzeja i Centra za nauku o životnoj sredini, ribarstvu i akvakulturi (CEFAS) otkrilo je pravi uticaj na život britanskog morskog dna — sa brojem vrsta koje je opao za skoro 30% u blizini platformi.
Nalazi, objavljeni u časopisu Nauka o totalnoj životnoj sredini, dolaze u susret kontinuiranom globalnom istraživanju fosilnih goriva.
Studija je otkrila da su zagađivači kao što su ugljovodonici bili do 10,613% veći u krugu od 500 m od platformi nego na udaljenim lokacijama bez uticaja.
A teški metali — kao što su olovo, bakar i nikl — bili su 455% veći na istoj udaljenosti.
Zagađivači su se akumulirali decenijama oko platformi i ova studija pokazuje direktan uticaj na morske beskičmenjake — koji igraju ključnu ulogu u podvodnim ekosistemima, delujući kao hrana za veće životinje kao što su ribe.
Studija je ispitala podatke za 4.216 vrsta prikupljenih od 1981. do 2012. godine na devet naftnih i gasnih platformi na obali Škotske i Engleske i primetila opšte smanjenje broja vrsta i jedinki u kontaminiranim sedimentima.
Mreže hrane – koje opisuju mrežu interakcija između vrsta u ekosistemu – takođe su postale jednostavnije i manje od sedimenata unutar 500 m od naftnih i gasnih platformi.
Veliki predatori poput morskih zvezda nestali su bliže platformama sa manjim organizmima poput crva koji su mogli da napreduju u kontaminiranom sedimentu.
Zelin Chen, dr. student, vodio je ispitivanje podataka pod nadzorom dr Eoin O’Gorman i dr Natalie Hicks, na Školi prirodnih nauka na Univerzitetu Essek, i dr Murrai Thompson i dr Elene Couce na CEFAS-u.
Čen je rekao: „Već neko vreme znamo da ekstrakcija ugljovodonika može uticati na biodiverzitet, ali ovo je prvi put da su konzistentni trendovi pronađeni na nekoliko platformi.
„Došlo je do jasnih promena u raznolikosti i sastavu zajednice, sa opštim smanjenjem broja i vrste vrsta u blizini platformi nakon što je počela proizvodnja nafte i gasa.
„Bili smo iznenađeni koliko je jednostavna mreža hrane bliska platformi, pri čemu su veći grabežljivci podložniji promenama od drugih vrsta.“
Čen je koristio hemijske podatke da definiše zonu udara unutar 500 m od platforme, tampon zonu u krugu od 500 m – 1500 m i područja bez uticaja iza toga.
Zatim je ispitao biološke uzorke iz svake zone koji su uzeti pre i posle početka proizvodnje nafte i gasa na svakoj platformi između 1981. i 2012. godine.
Oni su pokazali da su mesta uticaja imala pad od 28% u bogatstvu vrsta, sa manje veza sa mrežom hrane bliže platformama.
Dr Eoin O’Gorman, sa Univerziteta u Eseksu, rekao je: „Ovo je važno jer jednostavnije mreže ishrane sa kraćim lancima ishrane veoma ukazuju na manje produktivna područja pod stresom životne sredine.“
Dr Natali Hiks, takođe iz Eseksa, dodala je: „Ove platforme ostavljaju potencijalno zabrinjavajuće nasleđe, posebno pošto mnoge stižu do kraja života.
„Mnoge od ovih lokacija će biti povučene iz upotrebe u narednoj deceniji i moramo blisko sarađivati sa industrijom i vladom kako bismo osigurali da praksa razgradnje bude vođena naukom i bezbednom.
„Okean je jedan od naših najvećih prirodnih resursa, posebno za ublažavanje klimatskih promena, i svi zajedno moramo da radimo na očuvanju njegovog zdravlja za buduće generacije.
Dr Gareth Thomas, naučnik iz Prirodnjačkog muzeja koji je radio na projektu, rekao je: „Naša kolaborativna studija između NHM-a, Univerziteta u Eseksu i CEFAS-a, koja obuhvata 30 godina terenskih podataka, pokazuje da operacije nafte i gasa pojednostavljuju složene okeane ekosistema, favorizujući male, izdržljive vrste i uzrokujući nestanak delikatnijeg morskog života.
„Uz više istraživanja, nadamo se da ćemo istražiti najbolji način da se nosimo sa naftnim platformama nakon što se zatvore kako bismo pronašli najbolje rešenje za budućnost naše planete.“
