Astronauti na Međunarodnoj svemirskoj stanici vredno rade na istraživanju koje vode studenti i istraživači sa Univerziteta Kolorado Boulder.
Dva eksperimenta sa kardiovaskularnim tkivom su lansirana na ISS na SpaceKs CRS-27 15. marta 2023. godine, a BioServe Space Technologies kompanije CU Boulder razvio je hardver za oba. Istraživanje potiče od grantova Nacionalnog instituta za zdravlje koje predvode Univerzitet Stanford i Univerzitet Džons Hopkins.
„Kada astronauti odu u svemir to može imati negativan uticaj na njihov kardiovaskularni sistem“, rekla je Stefani Kantrimen, direktorka BioServe-a. „Naši organi su evoluirali da rade ovde na Zemlji tako da različito funkcionišu u svemiru. Cilj oba ova projekta je da bolje razumemo kako ovi tretmani utiču na kardiovaskularne probleme kod ljudi vezanih za Zemlju i da unaprede tretmane koji bi mogli da se pruže astronautima pre lansiranja ili dok je u svemiru“.
BioServe dizajnira, gradi i leti eksperimente i hardver u oblasti nauke o mikrogravitaciji od 1987. Državne svemirske agencije, univerziteti i privatne kompanije poput SpaceKs-a često sklapaju ugovore sa BioServeom kako bi iskoristili dugogodišnje iskustvo centra u istraživanju svemira.
Dva eksperimenta pokrenuta 15. marta uključuju specijalizovani hardver koji je BioServe razvio posebno za ove projekte, a takođe će koristiti BioServeovu svemirsku automatizovanu laboratoriju za bioprodukte, orbitalni inkubator koji se koristi na ISS-u od 2015. godine.
Prethodne studije srca pokazale su da samo četiri nedelje izlaganja mikrogravitaciji izazivaju značajne promene u funkciji ćelija i ekspresiji gena koje mogu dovesti do dugotrajnog oštećenja ili atrofije srčanog mišića.
Stenfordski eksperiment koristi pojednostavljena srčana tkiva za testiranje lekova koji bi mogli da smanje promene u funkciji srčanih ćelija izazvane mikrogravitacijom. U međuvremenu, projekat Džons Hopkins ima za cilj da proučava funkcionalne performanse ljudskih kardiomiocita i potencijal specifičnih terapeutika za sprečavanje negativnih uticaja.
Iako su oba projekta namenjena da pomognu astronautima u svemiru, istraživanje bi na kraju moglo da poboljša i život ljudi ovde na Zemlji koji pate od srčanih oboljenja usled starenja ili abnormalnosti koje dovode do slabljenja srčanog mišića.
„Mogućnost dizajniranja hardvera za podršku ovakvim istraživanjima za ćelijske kulture i inženjering tkiva je veoma specijalizovana“, rekao je Countriman.
Pored razvoja hardvera, BioServe takođe sprovodi uplink-ove uživo sa astronautima kako bi ih vodio kroz eksperimente. Kao istraživački objekat i edukativni centar, BioServe zapošljava stalno zaposleno osoblje i studente kako bi unapredili svoj rad.
„Studenti osnovnih i postdiplomskih studija odgovorni su za montažu hardvera i dizajna kompleta i pomoć tokom uplinka sa posadom. Studenti su sastavni deo operacija“, rekao je Kantrimen.
Jedina mana rada sa astronautima su česte kasne noći. Astronauti ISS-a žive i rade po koordinisanom univerzalnom vremenu, tako da dan posade počinje u 1:30 po vremenu u Koloradu. To znači da se uplinkovi često javljaju dugo nakon što većina Amerikanaca ode na spavanje.
„Mala je cena za rad sa ljudima u svemiru“, rekao je Kantrimen.
