Tim neuronaučnika sa Universitat Autonoma de Barcelona otkrio je da neuroni u vestibularnom jezgru mozga miša kontrolišu signale koji izazivaju probleme sa kretanjem. U svom radu objavljenom u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka, grupa opisuje kako su izložili miševe naletima okretanja da bi im izazvali mučninu, a zatim testirali proizvodnju proteina u određenim delovima njihovog mozga.
Prethodno istraživanje je sugerisalo da je nastanak mučnine u toku vožnje kod ljudi posledica nepovezanosti između načina na koji mozak obrađuje vizuelne podatke i signalizacije unutrašnjeg uha – rezultati su često mučnina i vrtoglavica. U ovom novom naporu, istraživači su istražili šta se dešava u mozgu kada miš doživi bolest kretanja.
Pričvrstili su epruvetu na vrh uređaja koji se okreće, a zatim stavili test miševe u epruvetu. Miševi su okretani na kratke rafale nakon čega im je ponuđen obrok. Ako je miš odbio obrok, smatralo se da ima mučninu u toku vožnje i da je spreman za dalje testiranje.
Testiranje miševa se sastojalo od merenja nivoa proteina VGLUT2 koji se proizvodi u njihovim mozgovima – proizvode ga vestibularna jezgra, koja su neuroni u unutrašnjem uhu. Prethodno istraživanje je pokazalo da takve neurone mozak koristi za održavanje ravnoteže. Istraživači su otkrili povišene nivoe VGLUT2 kod miševa nakon što su bili podvrgnuti uređaju za okretanje. Ovo je, kako su zaključili, dovelo do simptoma očiglednih u mučnini u toku vožnje.
Da bi testirali svoju teoriju, ubrizgali su test miševima koji nisu centrirani sa VGLUT2 i otkrili da su pokazali iste simptome kao i oni koji su bili centrifugirani, uključujući gubitak apetita. Pažljivije pogledavši protein, tim je otkrio da je podskup neurona vestibularnih jezgara koji eksprimiraju VGLUT i koji podstiču ekspresiju gena odgovornih za kodiranje hormona zvanog holecistokinin (CCK) odgovorni za većinu simptoma mučnine u toku vožnje.
Tim je potom ubrizgao spinovanim miševima lek koji je blokirao proizvodnju CCK-A receptora i otkrio da je to rezultiralo znatno smanjenim simptomima. Oni zaključuju sugerišući da bi njihovi nalazi mogli da dovedu do razvoja novih terapija za lečenje mučnine u toku vožnje kod ljudi i do razvoja nove vrste sredstva za suzbijanje apetita.
