Lek brzog dejstva koji se isporučuje u obliku spreja za nos može jednog dana omogućiti pacijentima sa povremenim brzim otkucajima srca da ga sami leče čim razviju simptome, prema novom istraživanju objavljenom danas u časopisu Američkog udruženja za srce. Ovaj novi lek čeka odobrenje američke Uprave za hranu i lekove.
„Ovo je potencijalna nova i uzbudljiva opcija za pacijente da bezbedno sami leče svoj ubrzani rad srca bez direktnog medicinskog nadzora kako bi izbegli posete hitnoj pomoći i medicinske intervencije“, rekao je Džejms E. Ip, MD, glavni autor studije i vanredni profesor kliničke medicine na Veill Cornell Medicine u Nev York-Presbiterian Hospital u Njujorku.
Oko 1 od 300 ljudi u Sjedinjenim Državama doživljava povremene periode ubrzanog otkucaja srca (više od 100 otkucaja u minuti, a tipičnije 150-200 otkucaja u minuti) u donjim komorama srca, stanje koje se naziva paroksizmalna supraventrikularna tahikardija.
Standardni tretman tokom epizode je da usporite otkucaje srca izvođenjem fizičkih radnji koje se nazivaju vagalni manevri, od kojih se jedan radi pokušajem spuštanja, što se postiže izdisanjem stomačnim mišićima, ali ne ispuštate vazduh iz nosa ili usta. Ove vrste radnji mogu učiniti da vaš nerv vagus uspori električnu provodljivost kroz atrioventrikularni (AV) čvor, koji reguliše tajming električnih impulsa do donjeg dela srca.
Ako samoprimenjeni vagalni manevri nisu efikasni (što se dešava oko 20-40% vremena), osoba treba da zatraži hitnu terapiju intravenoznim lekovima u hitnoj pomoći kako bi se srčana frekvencija vratila u normalu. U Sjedinjenim Državama, oko 50.000 poseta hitnoj pomoći godišnje je zbog paroksizmalne supraventrikularne tahikardije, rekao je Ip.
U prethodnoj studiji, ljudi sa ovim poremećajem lečili su se ili etripamilom ili placebo sprejom za nos zbog jedne epizode ubrzanog rada srca. Učesnici su stavljali elektrokardiogram (EKG) flaster na početku simptoma, radili vagalni manevar i sami davali sprej za nos ako se ubrzani otkucaji srca nastavljaju – držeći EKG flaster uključen najmanje pet sati.
U toj studiji, prvi put kada je etripamil korišćen bez direktnog nadzora, normalni srčani ritmovi su vraćeni u roku od 30 minuta kod 54% pacijenata, u poređenju sa 35% kod placeba, a pokazalo se da je lek bezbedan i dobro se podnosi. EKG flaster je nosivi srčani monitor koji ima mali uređaj sa lepkom koji se lepi na površinu kože grudnog koša i bežično je povezan sa mobilnim telefonom za prenos EKG podataka.
Svi ljudi u tom randomizovanom ispitivanju bili su pozvani da učestvuju u trenutnoj otvorenoj studiji koja je omogućila pacijentima da se samoleče etripamilom tokom više epizoda paroksizmalne supraventrikularne tahikardije (PSVT). Od 169 uključenih pacijenata, 105 je samostalno dalo najmanje jednu dozu etripamila (70 mg) tokom srednjeg perioda ispitivanja od 232 dana.
Nova studija je otkrila:
- Etripamil je normalizovao srčani ritam u roku od 30 minuta u 60,2% od 188 potvrđenih epizoda PSVT-a (paroksizmalna supraventrikularna tahikardija), i unutar jednog sata u 75,1% slučajeva.
- Od 40 učesnika koji su sami sebi dali lek za dve epizode, 63,2% je reagovalo na lek u roku od 30 minuta. Devet osoba (23%) nije povratilo normalan srčani ritam ni u jednoj epizodi, dok je 21 osoba (53%) povratila normalan srčani ritam u oba slučaja.
- Sigurnost leka je procenjivana bez obzira na to da li je epizoda potvrđena elektrokardiogramom (EKG-om). Trideset četiri učesnika (32,4%) prijavilo je jedan ili više nuspojava od leka, najčešće blagu do umerenu nazalnu kongestiju ili nelagodnost, ili curenje nosa. Nisu zabeleženi ozbiljni nuspojavi povezani sa srcem.
„Nema sjajnih opcija za pacijente da sami leče paroksizmalnu supraventrikularnu tahikardiju, a ovo stanje može izazvati značajan stres i anksioznost“, rekao je Ip. „Slično inhalatoru albuterola za pacijente sa astmom ili epinefrinskom olovkom za pacijente koji imaju teške alergije ili anafilaksu, etripamil sprej za nos može biti odlična opcija za ljude koji imaju paroksizmalnu supraventrikularnu tahikardiju.
Detalji istraživanja i pozadina:
- Studija je započela u decembru 2018. i završena je u oktobru 2020. godine.
- Prosečna starost učesnika iznosila je 58 godina, 62% su bile žene, a oko 83% su bili beli odrasli, 8% Afroamerikanci, 3% Azijati, 2% Havajci ili odrasli sa Pacifičkih ostrva i 5% osoba drugih rasa.
- Svi učesnici su bili dijagnostikovani sa paroksizmalnom supraventrikularnom tahikardijom i imali su prosečno 9,7 epizoda u prethodnoj godini. Većina je uzimala dugodelujuće lekove kako bi sprečila brze otkucaje srca. Ljudi su bili isključeni iz studije ako su imali određene druge srčane probleme, kao što je atrijalna fibrilacija.
- Učesnici su bili veoma sposobni u prepoznavanju kada imaju brze ritmove srca, pri čemu je 92 (87,6%) njih imalo jednu ili više epizoda potvrđenih elektrokardiogramom. Potvrđene epizode su korišćene za procenu efikasnosti leka.
- Za osobe sa atrijalnom fibrilacijom (brzi i nepravilni otkucaji srca iz gornjih komora srca), etripamil se istražuje kako bi se brzo usporio ritam srca.
Za razliku od prethodnih studija koje su upoređivale etripamil sa placebom, ova otvorena, naknadna studija je bila ograničena time što nije imala kontrolnu grupu (niko nije uzimao placebo). Studija je takođe ograničena uključivanjem samo odraslih. Lečenje etripamilom dece uzrasta 6-17 godina sa paroksizmalnom supraventrikularnom tahikardijom se procenjuje u posebnoj studiji koja počinje ove godine. Iako se većina učesnika u trenutnoj studiji samoidentifikovana kao belci, istraživači očekuju da se rezultati mogu generalizovati na ljude u drugim rasnim/etničkim grupama jer su prethodne studije pokazale da su metabolizam etripamila i uticaj na AV čvor slični bez obzira na rasu. /etnička pripadnost.
