Naš imuni sistem se sastoji od višestrukih pametnih odbrana ugrađenih u naša tela – ali ako ta odbrana pokvari, to može dovesti do bolesti kao što je multipla skleroza (MS). Naučnici su možda pronašli novi način kontrole potencijalno opasnih autoimunih reakcija.
Tim sa Harvardske medicinske škole u Brigamu i Ženske bolnice u SAD razvio je poseban probiotik koji je bio u stanju da reguliše aktivnost dendritskih ćelija. Ove ćelije igraju ključnu ulogu u upravljanju odgovorima imunih ćelija.
Kada su probiotici stavljeni u creva miševa sa indukovanim uslovima sličnim MS, autoimunost je potisnuta u ključnim regionima u mozgu. Ako tretman deluje kod ljudi, mogao bi da pomogne kod nekih od najštetnijih bolesti koje trenutno postoje.
Pored njegove dugotrajne, samoodržive primene, ono što je takođe posebno obećavajuće u vezi sa tretmanom je to što je preciznije od postojećih opcija i čini se da nema mnogo neželjenih efekata.
„Inženjerski probiotici bi mogli da revolucionišu način na koji lečimo hronične bolesti“, kaže neuronaučnik Francisco Kuintana, iz Brigham and Vomen’s.
„Ako možemo da koristimo žive mikrobe za proizvodnju leka iz tela, oni mogu nastaviti da proizvode aktivno jedinjenje po potrebi, što je od suštinskog značaja kada uzmemo u obzir doživotne bolesti koje zahtevaju stalno lečenje.
Da bi probiotik radio, tim je morao dublje da prodre u funkciju dendritskih ćelija u autoimunosti, koja još nije u potpunosti shvaćena. Pronašli su novi biohemijski put u ovim ćelijama koji bi mogao da ‘zakoči’ imuni sistem.
Ove kočnice ne funkcionišu kako treba kod ljudi sa autoimunim bolestima, što čini telo ranjivim. ‘Dobre bakterije’ koje su konstruisali istraživači su dizajnirani da proizvode laktat, koji je zauzvrat aktivirao kočnicu imunog sistema.
Nijedan od konstruisanih probiotika nije primećen u krvotoku miševa, što sugeriše da su creva i mozak direktno signalizirali jedni drugima – a dendritske ćelije se nalaze na oba mesta u telu.
Iako je studija uključivala modele miša sa sličnim stanjem kao MS, druge imuno posredovane bolesti mogu biti ciljane na isti način. Autoimune bolesti pogađaju oko 5-8 procenata stanovništva u SAD, ali su dostupne ograničene mogućnosti lečenja – ne samo zato što lekovi mogu da se bore da pređu krvno-moždanu barijeru.
Dalje u nastavku, istraživači se nadaju da bi različite vrste probiotika mogle da se konstruišu za proizvodnju različitih jedinjenja i dobijanje različitih rezultata. Za to će biti potrebno mnogo više istraživanja, ali ovo je obećavajući početak.
„Sposobnost korišćenja živih ćelija kao izvora leka u telu ima ogroman potencijal da napravi personalizovanije i preciznije terapije“, kaže Kintana.
„Ako su ovi mikrobi koji žive u crevima dovoljno moćni da utiču na upalu u mozgu, uvereni smo da ćemo moći da iskoristimo njihovu moć i na drugim mestima.“
