Mediteranska ishrana postala je poznata daleko izvan svog istoimenog mora, jer istraživanja sve više podržavaju njenu dugogodišnju reputaciju za jačanje zdravlja i dugovečnosti.
Studije su pokazale da ljudi na mediteranskoj ishrani – koja naglašava biljnu hranu i ribu, a ne toliko crveno meso ili mlečne proizvode – imaju tendenciju da budu zdraviji na više načina, sa nižim stopama srčanih bolesti, raka, dijabetesa, demencije i ukupni mortalitet .
Ali zašto? Uprkos jakim dokazima o zdravstvenim prednostima, ostaje nejasno kako tačno ova mešavina namirnica, na ćelijskom nivou, može da produži životni vek.
To se, međutim, možda menja. Studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta Stanford u SAD otkrila je po prvi put ćelijske efekte mediteranske dijete, na osnovu toga kako je jedna od njenih zdravih masti uticala na životni vek nematoda, takođe poznatih kao okrugli crvi.
Pronalaženje ove veze je velika stvar, kažu autori studije, nudeći nove uvide o zdravstvenim efektima različitih masti i ulozi koju ishrana igra u dugovečnosti.
„Uopšte se smatra da su masti štetne po zdravlje“, kaže En Brunet, genetičarka sa Univerziteta Stanford. „Ali neke studije su pokazale da određene vrste masti ili lipida mogu biti korisne.“
Mediteranska ishrana obiluje korisnim mastima, poznatim i kao mononezasićene masne kiseline (MUFA), koje se nalaze u hrani kao što su orasi, riba i maslinovo ulje. Nova studija se fokusirala na jednu zdravu mast, oleinsku kiselinu, koja je glavna MUFA u maslinovom ulju i nekim orašastim plodovima.
Koristeći okruglog crva Caenorhabditis elegans, Brunet i njene kolege otkrile su dve prednosti oleinske kiseline: štiti ćelijske membrane od oštećenja oksidacijom lipida i povećava količinu dve ključne ćelijske komponente zvane organele.
Ti efekti čine značajnu razliku, izvještavaju istraživači, s tim da okrugli crvi hranjeni oleinskom kiselinom žive oko 35 posto duže od crva na tradicionalnijoj ishrani.
Jedna vrsta organela, rezervoar masti koji se zove lipidna kapljica, dozvolio je istraživačima da predvide sa iznenađujućom tačnošću koliko će dana preživeti crv.
„Broj lipidnih kapljica u pojedinačnim crvima govori mi o preostalom životnom veku te životinje“, kaže biohemičar sa Univerziteta Stanford Katarina Papsdorf. „Crvi sa većim brojem lipidnih kapljica žive duže od onih sa manje kapljica.“
Okrugli crvi su jeli bakterije dopunjene ili oleinskom kiselinom ili elaidinskom kiselinom, mononezasićenom trans masnom kiselinom koja se nalazi u margarinu i prženoj hrani. Dve kiseline imaju slične molekularne strukture, ali veoma različite zdravstvene efekte.
Trans masti poput elaidinske kiseline smatraju se nezdravim ili „lošim“ mastima, jer povećavaju rizik od srčanih bolesti, demencije i drugih zdravstvenih problema.
„Videli smo da se broj lipidnih kapljica u crevnim ćelijama crva povećava ako su crvi izloženi oleinskoj kiselini, i da je to povezano sa produženjem životnog veka“, kaže Brunet.
Izlaganje elaidinoj kiselini, s druge strane, nije povećalo broj lipidnih kapljica niti broj dana u kojima su crvi živeli.
Lipidne kapljice su važne za ćelijski metabolizam, primećuju istraživači, pomažući u regulisanju upotrebe zaliha masti kao energije ćelija. Kada su istraživači blokirali gen za proteine koji pomažu ćelijama okruglih crva da prave kapljice lipida, efekat produženja života je nestao.
Pored povećanja lipidnih kapljica, crevne ćelije okruglih crva takođe su imale više organela zvanih peroksizomi, koji sadrže enzime uključene u oksidaciju i metabolizam.
Kapljice lipida i peroksizoma bile su u većoj količini u ćelijama mlađih životinja, izvještavaju istraživači, koji su se prirodno smanjivali sa godinama.
Broj ovih organela takođe varira među pojedincima, a crvi koji prirodno imaju više u svojim ćelijama takođe imaju tendenciju da žive duže, pokazujući efekat sličan crvima koji se hrane oleinskom kiselinom.
Zajedno sa svojim efektima na organele, oleinska kiselina štiti ćelije ograničavanjem oksidacije lipida, hemijske reakcije koja oštećuje ćelijske membrane. Elaidinska kiselina je imala suprotan efekat, povećavajući oksidaciju na račun integriteta ćelije.
„Oksidacija membrane je veoma loša vest za organizam“, kaže Brunet. „Ćelijske membrane mogu početi da propuštaju i propadaju, što može izazvati niz štetnih bioloških efekata.
Ovo su glavni uvidi u veze između ishrane i dugovečnosti, pišu istraživači, otkrivajući ključne detalje o tome kako određene komponente mediteranske dijete mogu produžiti životni vek.
To bi moglo poboljšati smernice za ishranu i na kraju bi moglo da inspiriše načine za borbu protiv efekata starenja oponašanjem odbrane oleinske kiseline od oksidacije.
Za sada, međutim, istraživači primećuju da je ovo intrigantno otkriće koje zahteva više istraživanja, uključujući studije o tome da li se i kako ovi nalazi primenjuju na ljude.
„Godinama smo bili veoma zainteresovani da saznamo kako ishrana utiče na životni vek“, kaže Brunet. „Biće fascinantno videti da li vidimo sličnu vezu između lipidnih kapljica i dugovečnosti kod sisara i ljudi. Ovi nalazi sugerišu da možda postoji strategija zasnovana na mastima za poboljšanje ljudskog zdravlja i dugovečnosti.“
Studija je objavljena u Nature Cell Biology.
