Fitnes trekeri vam pomažu da ostanete zdravi tako što brojite svoje korake i pratite broj otkucaja srca, vodeći vas da postignete te kardio ciljeve.
Novo istraživanje ETH Ciriha u Švajcarskoj moglo bi da vidi da budući uređaji za nošenje (sa možda nekoliko implantata i primesom genetskog inženjeringa) direktno unapređuju naše zdravlje.
Eksperimentalna tehnologija koju su osmislili švajcarski naučnici koristila je male impulse električne energije da bi pokrenula proizvodnju insulina kod test miševa sa posebno dizajniranim ljudskim tkivima pankreasa. Oni to zovu ‘elektrogenetskim’ interfejsom, i mogao bi da se koristi za pokretanje ciljanih gena u akciju kada bismo mogli da koristimo ruku pomoći.
„Nosivi elektronski uređaji igraju sve veću ulogu u sticanju zdravstvenih podataka pojedinaca za personalizovane medicinske intervencije“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
„Međutim, nosivi uređaji još uvek ne mogu direktno programirati terapije zasnovane na genima zbog nedostatka direktnog elektrogenetskog interfejsa. Ovde pružamo kariku koja nedostaje.“
Direktno podsticanje proizvodnje insulina moglo bi da pomogne nekome sa dijabetesom, na primer. U ovoj studiji, ljudske ćelije pankreasa su implantirane u miševe sa dijabetesom tipa 1, koji su zatim stimulisani korišćenjem jednosmerne struje iz akupunkturnih igala.
Poznata je kao regulaciona tehnologija sa jednosmernom strujom (DC) ili skraćeno DART, a tim koji stoji iza nje kaže da spaja digitalnu tehnologiju naših uređaja i analognu tehnologiju naših bioloških tela.
Električna energija je proizvela netoksične nivoe reaktivnih vrsta kiseonika, energetskih molekula koji – kada se njima pravilno upravlja – mogu pokrenuti proces koji aktivira ćelije dizajnirane da reaguju na promenu u hemiji. Promena načina na koji je ćelijska DNK regulisana petljanjem sa njihovim epigenetskim molekulima „uključeno/isključeno“ može potencijalno pomoći kod raznih stanja na koje utiče genetika.
Rođeni smo sa određenim skupom gena, i dok taj genetski kod ostaje uglavnom nepromenjen tokom naših života, način na koji se geni izražavaju (ili aktiviraju) može da se promeni kako starimo i promenimo naše navike. DART bi potencijalno mogao da obezbedi sredstvo za poništavanje nekih od ovih promena.
Istraživači su uspeli da podstaknu nivoe šećera u krvi dijabetičkih miševa da se vrate u normalni opseg pomoću ove metode.
Naravno, još smo daleko od Fitbita koji upravlja dijabetesom, ali to je uzbudljiv dokaz koncepta.
Jedan od mnogih izazova koji su pred nama biće da ovo funkcioniše na malim uređajima. Dobra vest je da DART zahteva veoma malo energije: tri AA baterije bile bi dovoljne da bi radio pet godina, na primer, sa električnim signalima koji se primenjuju jednom dnevno.
Tim je uveren da se tehnologija može razviti i proširiti da pokrene više od proizvodnje insulina. U godinama koje dolaze, naši zdravstveni uređaji za nošenje mogli bi da budu mnogo više od samo izveštavanja statistike.
„Verujemo da će ova tehnologija omogućiti nosivim elektronskim uređajima da direktno programiraju metaboličke intervencije“, pišu istraživači.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Metabolism.
