Ekspedicija ser Džona Frenklina iz 1845. godine, koja je pokušala da pronađe Severozapadni prolaz, i dalje privlači pažnju istraživača i javnosti. Nedavno je identifikovan jedan od ključnih članova posade, kapetan broda HMS Erebus, Džejms Ficdžams, čije kosti pričaju tragičnu priču o očaju, gladi i preživljavanju na Arktiku.
Franklinova ekspedicija, poznata po tragičnom kraju, ostavila je iza sebe brojne misterije. Njihovi brodovi Erebus i Terror zaleđeni su u arktičkom ledu 1846. godine, a 1848. preostala posada, uključujući Ficdžamsa, napustila je brodove u pokušaju da se domogne kopna. Nažalost, svih 105 mornara preminulo je u surovim uslovima.
Kapetan Ficdžams, koji je predvodio poslednji pokušaj bega, napisao je sumorni izveštaj o sudbini ekspedicije, koji je pronađen na ostrvu Kralj Vilijam. U njemu je opisano kako su brodovi napušteni nakon dve godine u ledu i da je ser Džon Frenklin umro 1847. godine. Ostaci preživelih članova posade pronađeni su decenijama kasnije, a među njima i Ficdžamsove kosti, koje sada otkrivaju mučnu priču o kanibalizmu.
DNK analiza sprovedena na pronađenim kostima potvrdila je identitet Ficdžamsa. Istraživači su uspeli da povežu DNK uzorke iz njegovih zuba sa genetskim materijalom njegovih potomaka, čime je on postao tek druga identifikovana žrtva iz ove ekspedicije.
Posebno zastrašujuće otkriće bile su zarezi na njegovim kostima, koji ukazuju na kanibalizam. Arheolog Daglas Stenton sa Univerziteta u Vaterlou u Kanadi izjavio je da ti tragovi sugerišu kako su izgladneli i iscrpljeni mornari pribegli očajničkim merama, konzumirajući telo svog kapetana kako bi pokušali da prežive.
„Ovo pokazuje do kog nivoa očaja su došli“, objašnjava Stenton. „Ni rang ni status nisu bili važni u tim poslednjim trenucima. Svi su bili ujedinjeni u borbi za preživljavanje.“
Inuitski stanovnici ostrva Kralj Vilijam još su 1850-ih godina izveštavali britanskim ekspedicijama da su pronašli ljudske ostatke sa znakovima kanibalizma. Ova svedočanstva su dugo bila osporavana, ali moderna arheološka istraživanja, uključujući nalaze iz 1990-ih godina, potvrdila su njihovu verodostojnost. Zarezi na kostima najmanje četiri osobe ukazuju na klanje, verovatno u pokušaju preživljavanja.
Međutim, istraživači naglašavaju da ova priča nije samo o kanibalizmu, već o ekstremnoj ljudskoj izdržljivosti i očajničkoj borbi za život. U uslovima kada su hrana i resursi postali nepostojeći, očajni mornari bili su prisiljeni na postupke koje bi inače smatrali nezamislivim. U ovom trenutku, kanibalizam je verovatno bio poslednji izlaz za preživljavanje.
Antropolog Robert Park sa Univerziteta Vaterlo kaže da ovo otkriće daje još jedan komadić slagalice o sudbini Franklinove ekspedicije. „Ovo pokazuje nivo očaja koji su osetili ljudi na Arktiku. Ove priče nisu samo deo spekulacija i senzacionalizma, već stvarni događaji koji prikazuju ljudsku borbu za opstanak.“
Otkriće kapetana Ficdžamsa dodatno osvetljava sudbinu ove nesrećne ekspedicije i podseća na ekstremne uslove u kojima su se našli njeni članovi. Njegove kosti su sada položene sa poštovanjem, zajedno sa ostatcima drugih članova posade, sa spomen-pločom koja podseća na žrtve i hrabrost ekspedicije.
Istraživači sada pozivaju potomke ostalih članova posade da se jave kako bi se nastavilo identifikovanje drugih pronađenih ostataka i rešile preostale misterije ove tragične priče.
