Ekonomski rast sam po sebi možda neće biti dovoljan za postizanje međunarodno dogovorenog cilja za okončanje smrti ljudi od besnila izazvanog psima, prema novom istraživanju Univerziteta u Sariju. Studija identifikuje da je hitno potrebno ciljanje na ranjivu populaciju i poboljšanje odgovornog posedovanja kućnih ljubimaca da bi se iskorenila smrtonosna bolest, koja ima jake veze sa siromaštvom.
U značajnoj studiji, istraživači iz Sarija su istraživali da li su incidenci besnila neizbežna posledica siromaštva ili da li druge mere razvoja, kao što je pristup zdravstvenoj zaštiti, mogu igrati ulogu u borbi protiv ove bolesti koja se može sprečiti. Istraživanje je objavljeno u PLOS Neglected Tropical Diseases.
Dr Ema Tejlor, naučni saradnik na Fakultetu veterinarske medicine na Univerzitetu u Sariju, koja je takođe nedavno postala i budući stipendista Surija, rekla je: „Uprkos tome što je to bolest koja se u potpunosti može sprečiti, više od 60.000 ljudi širom sveta umire od besnila svake godine . Eliminacija besnila treba da bude prioritet, a uz to, identifikovano pravo finansiranje i pravilno raspoređeni resursi, inače će i dalje predstavljati pretnju globalnom zdravlju i devastirati najugroženije zajednice. Ekonomski rast je važan korak u smanjenje rizika od besnila, ali to ne može biti jedini korak koji treba preduzeti.“
Prenošen ujedom bijesne životinje, virus besnila inficira centralni nervni sistem sisara što na kraju dovodi do smrti. Brzi tretman sa profilaksom nakon izlaganja (PEP) može sprečiti razvoj bolesti kod ljudi, ali može biti skup i mnogima nije univerzalno dostupan.
Da bi saznali više, istraživači su ispitali podatke iz više od 100 različitih zemalja, koristeći tri mere razvoja da bi procenili ili ekonomsko bogatstvo zemlje (ukupni bruto domaći proizvod (BDP) i trenutni zdravstveni rashodi) i proporciju deprivacije koja se doživljava u individualni nivo (indeks višedimenzionalnog siromaštva).
Istraživači nisu otkrili nikakvu vezu između stopa smrtnosti uzrokovanih besnilom i BDP-a neke zemlje, kao ni značajnu povezanost između zdravstvenih troškova (% BDP) i incidencije besnila. Zanimljivo je da nije pronađena povezanost između troškova za zdravstvo i verovatnoće dobijanja PEP, što ukazuje na to da ekonomski rast sam po sebi možda nije dovoljan za obezbeđivanje pristupa zdravstvenoj zaštiti.
Međutim, istraživači su otkrili što je viši nivo uskraćenosti, prikazan visokim MPI rangiranjem unutar zemalja, veća je verovatnoća da pacijent neće primiti PEP, a samim tim i veća stopa smrtnosti od besnila. Istraživači veruju da veza između MPI i smrti od besnila može biti posledica nedostatka obrazovanja i svesti o besnilu i sposobnosti da se putuje radi primanja PEP.
Profesor Dan Horton, profesor veterinarske virusologije na Univerzitetu u Sariju, rekao je: „Ukidanje besnila kod ljudi koje je posredovano kod pasa u mnogim zemljama pokazuje da su nam ciljevi na dohvat ruke. Međutim, sam ekonomski rast nije dovoljan za postizanje ovog cilja i veći fokus treba dati vakcinaciju pasa i edukovati najugroženije o besnilu.“
Ovi rezultati pomažu da se informišu o važnim narednim koracima kako bi se ispunio globalni cilj do 2030. godine da se postigne nula smrtnih slučajeva ljudi kao rezultat besnila izazvanog psom. Univerzitet u Sariju nastavlja da prikuplja dokaze i doprinosi vodećem globalnom partnerstvu za eliminaciju besnila, Forumu Ujedinjenih protiv besnila, u saradnji sa SZO, VOAH i UN-FAO koji direktno informiše međunarodnu i nacionalnu kontrolu besnila.
