Vlade treba da finansiraju zdravstvene usluge za podršku ljudima tokom recesije i ekonomske krize, kažu autori opsežnog pregleda dosadašnjih istraživanja na ovu temu.
Njihovi nalazi iz ove prve analize ove vrste pokazuju da stopa samoubistava među muškarcima raste kada se zemlje suočavaju sa fiskalnim padom.
U međuvremenu, rezultati objavljeni u časopisu Journal of Mental Health pokazuju da, uprkos lošijem mentalnom zdravlju među svim polovima, pokazalo se da su žene u opštem većem riziku od opšteg lošeg mentalnog zdravlja u poređenju sa muškarcima.
Problemi su gori u zemljama u kojima vlade smanjuju troškove i gde je niža socijalna potrošnja u vremenima krize, kao što je kolaps banaka. Pored toga, utvrđeno je da su vrsta posla i nezaposlenost glavni okidači za probleme kao što su depresija i anksioznost.
Stručnjaci iz Kanade i Velike Britanije vodili su ovo istraživanje o uticaju finansijskih krahova na psihičko blagostanje.
Analizirali su skoro 100 radova, fokusiranih na glavne događaje kao što je globalni krah 2008. To je uključivalo članke sa ogromnim nacionalnim skupovima podataka o milionima ljudi, kao i longitudinalno istraživanje (praćenje uticaja tokom vremena).
Akademici sa Univerziteta u Montrealu u Kanadi; i britanske institucije UVE (Univerzitet Zapadna Engleska) Bristol, De Montfort i Edge Hill, kažu da su njihovi nalazi pravovremeni s obzirom na krizu troškova života koja utiče na mnoge zemlje i globalne događaje kao što je rat Rusije i Ukrajine.
„Ovaj pregled potvrđuje neosporan uticaj nacionalnih i međunarodnih finansijskih kriza na mentalno zdravlje i dobrobit stanovništva“, navodi glavni autor Debora Talamonti, istraživač sa Univerziteta u Montrealu.
„Studije uključene u naš pregled pokazuju dugoročne posledice finansijskih kriza i ističu ključnu i hitnu potrebu za socijalnom podrškom i sistemima socijalne zaštite kako bi se zaštitilo mentalno zdravlje pojedinaca.
„Obraćajući se na različite potrebe različitih grupa i populacija, kreatori politike imaju instrumente za ublažavanje uticaja finansijskih kriza na mentalno zdravlje i izgradnju otpornijeg društva.“
Samo jedna prethodna studija je istraživala više finansijskih kriza. Međutim, nije bila tako obimna kao ova nova studija koja je pregledala 98 članaka objavljenih širom sveta do 21. novembra 2022. godine, pri čemu je većina iz Evrope praćena Severnom Amerikom, Azijom i Australijom.
Ove studije su ispitivale globalne događaje u periodu od 1990. do 2017. i uključivale su globalnu finansijsku krizu (2008); grčka dužnička kriza (2007); azijska ekonomska kriza (1997); južnokorejska finansijska kriza (1997); finska (1991) i švedska (1990) ekonomska recesija; i drugi periodi ekonomske recesije, štednje i finansijske ili bankarske krize.
Većina istraživačkih studija fokusirala se na uticaj ovih finansijskih krahova na stopu samoubistava. Ostali su gledali na depresiju i anksioznost; i mali broj na druge faktore mentalnog zdravlja, kao što su stres, zadovoljstvo životom, blagostanje i kvalitet sna.
Rezultati su pokazali da su se stope samoubistava generalno povećale i tokom i nakon finansijske krize, posebno kod muškaraca. Vrsta zaposlenja je uticala na ovaj trend — neki fizički radnici, kao što su radnici, bili su pod povećanim rizikom.
Za razliku od stope samoubistava, pokušaji samoubistva su se povećali među ženama i muškarcima.
Dokazi sugerišu da su stope samoubistava ostale nepromenjene u nekim zemljama, što je trend za koji autori kažu da je možda zbog jačih sistema socijalne zaštite.
Povećanje broja ljudi bez posla nakon finansijskog kraha predviđa da će se anksioznost i depresija takođe povećati.
Međutim, autori ističu da zapošljavanje nakon ovakvog događaja nije nužno zaštitilo ljude od mentalnih bolesti. Povećano opterećenje i niži prihodi bili su među mogućim faktorima vezanim za posao koji stoje iza ovog negativnog uticaja, prema autorima.
Autori kažu da finansijske krize pogoršavaju nejednakost polova (npr. žene kao negovateljice i muškarci kao hranitelji).
Bolnički prijemi zbog problema sa mentalnim zdravljem su se povećali posebno među ženama i osobama sa niskim primanjima. Međutim, potražnja za uslugama mentalnog zdravlja je smanjena posebno među nezaposlenima.
Stručnjaci sugerišu da je to možda zato što ljudi aktivno izbegavaju (ili nisu u mogućnosti) da traže pomoć i zbog toga završe u bolnici.
„Ono što je potrebno“, kaže stariji autor profesor Mark Foršo sa Univerziteta Edž Hil, „je dovoljno sredstava od strane vlada za jačanje sistema zdravstvene zaštite, posebno usluga mentalnog zdravlja“.
„Ljudi će tada dobiti potrebnu podršku kada su zemlje u finansijskom krahu“, dodaje profesor Foršo, međunarodno priznati stručnjak za zdravstvenu psihologiju.
„Neophodne su i obrazovne kampanje za osnaživanje ljudi da identifikuju potencijalne simptome i podizanje svesti o posledicama ekonomskih krahova.
Ograničenja istraživanja uključuju da većina studija za koje se procenjuje da nisu sprovedene u poslednje tri godine zbog dominantnog fokusa na pandemiju COVID-19, čiji je jedinstveni uticaj na mentalno zdravlje mogao da iskrivi prethodne nalaze.
