Nedavno objavljeno istraživanje analizira tipove ljudi koji imaju najviše koristi od slobode govora. Istraživanje je pokazalo da ljudi sa više resursa daju veći prioritet slobodi govora. Međutim, ljudi sa manje resursa (tj. nižih prihoda ili nivoa obrazovanja) imaju najviše koristi od slobode govora. Rezultati podržavaju hipotezu da sloboda govora osnažuje one sa manje resursa u društvu u poređenju sa onima sa većim resursima.
Analiza obuhvata 300.000 pojedinaca iz više od 90 zemalja u periodu od 40 godina.
Ova dva rezultata nisu nespojiva: ljudi sa manje resursa možda će morati da daju prioritet osnovnim potrebama više nego „luksuzima“ kao što je sloboda govora, ali, budući da su u marginalizovanim populacijama, oni i dalje mogu imati najviše koristi od slobode izražavanja.
Sloboda govora deluje kao luksuzno dobro kada se od pojedinaca traži da je rangiraju pored drugih faktora koji mogu uticati na njihovo blagostanje. Međutim, samo zato što siromašniji ljudi daju prioritet neposrednijim potrebama ne znači da imaju manje koristi od slobode govora. Sloboda govora nudi siromašnima i marginalizovanima veću priliku da javno izraze svoje brige i da utiču na odluke.
Iako im to nije glavni prioritet kada spajaju kraj s krajem, oni dobijaju veću korist od slobode govora od prosperitetnijih grupa.
Zaključujemo da iako anketni dokazi o navedenim preferencijama ukazuju na to da je sloboda govora luksuzno dobro, režimi koji povećavaju slobodu govora (u proseku) istovremeno podižu subjektivno blagostanje više marginalizovanih članova društva u odnosu na one sa većim resursima.
Istraživači su analizirali da li ljudi različito cene slobodu govora u odnosu na druge sa različitim prihodima ili nivoima obrazovanja u njihovoj zemlji. Oni takođe analiziraju kako ljudi rangiraju važnost slobode govora u odnosu na listu drugih mogućih prioriteta (izbori uključuju: zaštitu slobode govora, davanje više reči ljudima u važnim vladinim odlukama, borbu protiv rasta cena i održavanje reda u državi).
Konačno, istraživanja analiziraju čije (samoocenjeno) blagostanje najviše unapređuje sloboda govora u njihovoj zemlji. Istraživači su testirali da li se sloboda govora više ceni od strane ljudi sa visokim prihodima i dobro obrazovanih, ili od onih sa manje resursa.
Povezani nalazi iz istraživanja uključuju:
(i) Ljude koji kažu da cene slobodu govora imaju koristi od života u zemljama sa slobodom govora.
(ii) Preferencije prema slobodi govora variraju u zavisnosti od karakteristika stanovništva, pored prihoda i nivoa obrazovanja.
Druge grupe koje će verovatnije dati prednost slobodi govora uključuju mlade, studente, nereligiozne ljude i one sa leve strane političkog spektra. Preferencije takođe odražavaju okolnosti u zemlji, pri čemu ljudi na ‘Zapadu’ više podržavaju slobodu govora nego ljudi u drugim regionima sveta.
Analiza koristi podatke o blagostanju i druge pojedinačne podatke iz istraživanja svetskih vrednosti i istraživanja Latino barometar, plus podatke koji pokrivaju slobodu govora i ljudska prava na nivou zemlje koji su dobijeni iz dve nezavisno sastavljene baze podataka (CIRIGHTS i VDEM). Mnoge zemlje u anketama su imale značajne promene u nivou slobode govora tokom perioda istraživanja.
Rad „Ekonomija slobodnog govora: subjektivno blagostanje i osnaživanje marginalizovanih građana“ objavljen je u časopisu Journal of Economic Behavior & Organization.
