Rizici za životnu sredinu novih pesticida koji sadrže nanočestice su neadekvatno istraženi, prema četiri naučnika sa Univerziteta u Lajdenu, koji su objavili članak u časopisu Nauka o životnoj sredini i tehnologija. Oni pozivaju na ispitivanje dugoročnih i ekoloških efekata pesticida koji sadrže nanočestice.
Čini se da pesticidi sa nanomaterijalima nude obećavajuće rešenje. Od njih se očekuje da zaštite poljoprivredne useve bez štete po životnu sredinu i naše zdravlje. Ove nanočestice su ponekad aktivni sastojak, dok u drugim slučajevima poboljšavaju efikasnost stvarnog pesticida kao aditiva.
Ali da li zaista funkcioniše tako idealno kao što zvuči? Metalne čestice ili organska jedinjenja u nanoproizvodima mogu se oslobađati sporo ili samo pod optimalnim (vremenskim) uslovima. To im omogućava da rade duži period na terenu i smanjuju ispiranje i oticanje u površinske vode.
Nanostruktura takođe može olakšati bolje vezivanje za useve ili poboljšati prodiranje supstanci u organizam štetočina koje treba da kontroliše. Zbog ove efikasnosti, farmerima je možda potrebno manje nanoproizvoda u poređenju sa tradicionalnim pesticidima.
Ovo zvuči obećavajuće, ali ekotoksikolog Tom Nederstigt je manje entuzijastičan. On je sproveo istraživanje o uticaju proizvedenih nanočestica na životnu sredinu u površinskoj vodi, i istražio kako se mogu meriti efekti izloženosti ovim nanočesticama. On je primetio da ovi efekti trenutno nisu realno ispitani.
„U slučaju nanopesticida, procene često ne uzimaju u obzir da oni generalno deluju duže vreme i da mogu biti toksičniji od tradicionalnih proizvoda. U praksi bi to moglo značiti da su upotreba i emisije manje, ali su negativne strane za prirodu veće, “, napominje Nederstigt.
U svom članku, Nederstigt i njegove kolege objašnjavaju kako mogu doći do štetnih efekata nanoproizvoda i na šta bi istraživači trebalo da se usredsrede kada procenjuju bezbednost. Na primer, krtice ili vrane mogu da konzumiraju bube ubijene nanoproizvodom. Ovaj proizvod bi se mogao akumulirati u njima, izazivajući zabrinutost.
Ako su bube izložene proizvodu duže vreme zbog odloženog oslobađanja, isto se može primeniti i na neciljne organizme kao što su crvi i vilini konjici, koji mogu da dožive štetu iako nisu meta. Procenjivači rizika od nanoproizvoda takođe retko razmatraju efekte na mikrobe, uprkos njihovoj značajnoj ulozi u zemljištu i svim organizmima na Zemlji, aspekt koji je proučavao koautor Bregje Brinkman.
„Procene se uglavnom fokusiraju samo na direktno izlaganje i njegove efekte“, pišu istraživači. Oni samo razmatraju uticaj na te bube, na primer, direktnu metu proizvoda. „Da bi se istinski razumeo uticaj nanoproizvoda, ekotoksikološka istraživanja se takođe moraju fokusirati na indirektno izlaganje i indirektne efekte. Ovo uključuje neciljne organizme kao što su crvi, pčele, vilini konjici i grabežljivci koji mogu progutati proizvod direktno ili putem hrane. Procenjivači takođe treba da ispitaju da li proizvod završava u podzemnim vodama i susednim područjima.
Koautor Villie Peijnenburg je profesor ekotoksikologije i biodiverziteta i honorarno radi u RIVM-u (Nacionalni institut za javno zdravlje i životnu sredinu). Njihova veb stranica uključuje stranicu o proceni rizika od nanopesticida za ljude, pokazujući isti oprez kao i članak.
Međutim, takođe se pominje da Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) i holandski odbor za odobrenje sredstava za zaštitu bilja i biocida (Ctgb) procenjuju bezbednost proizvoda. U slučaju kontroverznog pesticida glifosata – koji ubija sve biljke osim onih koje su otporne na njega – zaključili su da je proizvod bezbedan.
Prema koautorki Martini Vijver i mnogim drugim naučnicima, ove agencije su pristrasne u izboru studija koje uključuju u svoje procene.
„EFSA jedva da razmatra publikacije naučnika povezanih sa univerzitetima“, napisali su holandskom ministru poljoprivrede u pismu na temu glifosata — još jednog sintetičkog pesticida. Nezavisne studije o ovom proizvodu sada izazivaju sumnju da ima mnogo neželjenih efekata na kvalitet vode, biodiverzitet i zdravlje.
