Azotni oksid je lako dostupan onima koji žele da ga rekreativno koriste za ono što može da pruži. Sa samo nekoliko klikova, lako se može kupiti na mreži. Ali uprkos njegovoj dostupnosti, upotreba leka — koji se obično naziva „whippets“ (ili „whippits“), „gas za smejanje“ ili „hipi krek“ — može imati otrežnjujuće posledice, uključujući trajnu, potpunu ili delimičnu paralizu.
Dobra vest je da se šteta može preokrenuti, ali kliničari moraju brzo da dijagnostikuju i adekvatno leče pacijente, kažu stručnjaci sa Jejla.
U 2020. godini, azot oksid je bio druga najčešće korišćena rekreativna droga među 16 do 24-godišnjacima u Velikoj Britaniji, odmah iza kanabisa, prema izveštaju britanske vlade. U Sjedinjenim Državama, njegova upotreba sada brzo raste. Istraživanje američke administracije za zloupotrebu supstanci i mentalno zdravlje iz 2019. pokazalo je da je skoro 13 miliona Amerikanaca starijih od 12 godina zloupotrebljavalo azot oksid tokom svog života. Neki stručnjaci strahuju da je pandemija COVID-a možda pogoršala njegovu zloupotrebu.
Kada se rekreativno udiše, azot oksid može poremetiti metabolizam vitamina B12 u telu. Ovo je opasan efekat jer je vitamin B12 neophodan za održavanje mijelinske ovojnice tela, koja izoluje i štiti nerve u mozgu i kičmenoj moždini. Dugotrajna upotreba azot-oksida može dovesti do niza neuroloških, hematoloških [povezanih sa krvlju] i psihijatrijskih komplikacija, uključujući oštećenje nerava i psihoze.
Sada, u studiji slučaja objavljenoj u oktobru 2023. u BMJ Case Reports, istraživači sa Jejla su istakli hitnu potrebu da kliničari temeljno procene pacijente koji pate od simptoma poremećenog metabolizma B12. Uz brzu reakciju, čak i teške posledice mogu se uspešno lečiti, kažu.
„Rekreativna upotreba azot-oksida se povećava“, kaže Tova Gardin, MD, neuroimunolog i psihijatar na Medicinskom fakultetu Jejla i prvi autor studije. „Ako svoje pacijente lečimo rano, možemo da preokrenemo ozbiljne neurološke komplikacije. Dakle, važno je znati o upotrebi azota i važno je da se skrininguje za to.“
Azot oksid je bezbojni gas koji se koristi kao sedativ za razne stomatološke i medicinske procedure. Takođe je dostupan za kupovinu, namenjen za upotrebu u dozatorima kako bi šlag dobio mekanu konzistenciju koja se nalazi u limenkama kupljenim u prodavnici. Kada se udiše, azot oksid može izazvati kratkotrajna osećanja euforije ili opuštanja. Ali oni koji ga koriste mogu takođe iskusiti glavobolje, vrtoglavicu, anksioznost ili gubitak svesti.
Rekreativna upotreba azot-oksida potiče sve do kasnog 18. veka, ubrzo nakon što ga je 1772. pronašao engleski hemičar Džozef Pristli. Drugi engleski hemičar, Hamfri Dejvi, ubrzo je postao poznat po priređivanju žurki na kojima bi hirurzi i dramski pisci udisali gas iz zelene svilene torbe.
U stvari, upravo kroz ove zabave Davei je postao jedan od prvih koji je shvatio analgetske efekte leka. Do sredine 19. veka, stomatolozi i lekari su počeli da eksperimentišu sa umrtvljujućim efektom leka na pacijente koji su bili podvrgnuti raznim procedurama. Sada je to najčešće korišćeni anestetik za delimičnu sedaciju u stomatologiji. Takođe se često koristi u hirurškim procedurama u kombinaciji sa drugim anesteticima, pa čak i na porođaju.
Podstaknuta činjenicom da je i legalno i da nije teško nabaviti, rekreativna upotreba azot-oksida je naglo porasla u popularnosti. Posebno je rasprostranjena na underground rejvovima i muzičkim festivalima. I, opasno, njegova zloupotreba je posebno rasprostranjena među adolescentima i mladim odraslima.
S obzirom na dostupnost azot-oksida, malo onih koji rekreativno koriste supstancu znaju koliko ona može biti opasna.
„Bilo mi je šokantno kada sam posetio popularnu maloprodajnu veb lokaciju i ukucao „azot oksid“, proizvodi koji su algoritamski predloženi da se kupuju zajedno bili su oni koji bi se koristili za upotrebu supstanci – ne za šlag“, kaže Gardin.
U svojoj studiji slučaja, Gardin izvještava da je nedavno istraživanje njenog tima inspirisano muškarcem u svojim 30-im godinama koji je razvio ukočenost, slabost i poteškoće u hodanju nakon hronične upotrebe azot-oksida. Ranije nije imao problema sa mobilnošću. Nakon detaljne kliničke istorije, kliničari su saznali da je svakodnevno koristio azot oksid četiri do pet meseci.
Prvi korak tima u pokušaju da razume šta se dešava bio je da naruči skeniranje magnetnom rezonancom (MRI), koje je otkrilo abnormalnosti u dorzalnom stubu čoveka. Dorzalni stub je put centralnog nervnog sistema povezan sa senzornom funkcijom. Dijagnostikovali su mu subakutnu kombinovanu degeneraciju kičmene moždine, koja je izazivala njegove simptome.
Zatim je tim tražio sve prateće uzroke nedostatka vitamina B12. Uradili su test krvi i utvrdili da je nivo B12 kod pacijenta u normalnom opsegu. Međutim, dalje testiranje je pokazalo da je imao povišene nivoe dva metabolita vitamina B12 — metilmalonske kiseline i homocisteina. „Ovo nam je dalo naslutiti da je pacijent imao neku vrstu poteškoća sa metabolizmom B12“, kaže Gardin.
Odatle su kliničari sproveli testove tražeći antitela na unutrašnji faktor i parijetalne ćelije želuca. Ovo bi signaliziralo pernicioznu anemiju, redak autoimuni poremećaj koji takođe može narušiti apsorpciju vitamina B12. Otkrili su da je to slučaj kod njihovog pacijenta.
Lečenje poremećenog metabolizma vitamina B12 prvo je zahtevalo potpuni prestanak upotrebe azot-oksida. Zatim su kliničari započeli proces obnavljanja, tretirajući pacijenta sedmodnevnim kursom intramuskularnog vitamina B12. Zatim je primao nedeljne injekcije tokom jednog meseca, a ubuduće će mu trebati doživotni mesečni unos vitamina B12. Potrebna je i fizikalna i radna terapija. Važno je da su usluge mentalnog zdravlja takođe preporučene da pomognu u njegovoj upotrebi supstanci.
Nakon tretmana, pacijent je povratio osećaj i sposobnost da hoda. „Naš pacijent je želeo da se njegova priča podeli kako bi drugi znali da rana intervencija omogućava ljudima da povrate neurološke funkcije“, kaže Gardin. „Bilo bi nam lako da njegove probleme pripišemo upotrebi azot-oksida i nazovemo dan. Ali važno je da izvršimo dodatni skrining da bismo potražili probleme sa metabolizmom B12 i nedostatkom B12, kao i da se uverimo da takvi pacijenti dobiju neurološku i psihijatrijsku negu koja im je potrebna.“
Gardin je naglasio da je upotreba azot-oksida sve češća i opsežnija nego što mnogi shvataju, i da pacijente koji imaju neurološke ili psihijatrijske simptome povezane sa upotrebom azot-oksida treba odmah pregledati na druge probleme metabolizma vitamina B12. Štaviše, lečenje komplikacija hronične upotrebe azot-oksida zahteva multidisciplinarni pristup koji se bavi svim osnovnim neurološkim i psihijatrijskim uzrocima.
„Hronična upotreba azot-oksida može biti deo ciklusa pojačavanja u kojem upotreba izaziva poremećaj metabolizma B12, što dovodi do neuroloških i psihijatrijskih simptoma koji mogu, zauzvrat, da pojačaju upotrebu azot-oksida. Obezbeđivanje sveobuhvatne neurološke i psihijatrijske nege je najbolji način lečenja i sprečiti recidiv za one koji hronično koriste azot“, kaže Gardin.
