Naučnici sa Univerziteta Lund u Švedskoj su istraživali uticaj sitnih čestica polistirena na bakterije i gljivice korišćenjem mikro-inženjerskih modela tla. Rezultati njihovog istraživanja, objavljeni u časopisu „Nauka o totalnoj životnoj sredini“, ukazuju da, dok su nanoplastike smanjile rast bakterija i gljivica, gljive su pokazale sposobnost da „očiste“ svoju okolinu od plastike, olakšavajući tako efekat plastike.
Plastični otpad, uključujući mikro- i nanoplastiku, predstavlja značajan globalni ekološki problem. Velike količine ovih sitnih plastičnih čestica završavaju u zemljištu, a njihov uticaj na ekosistem tla je nedovoljno istražen.
Kako bi bolje razumeli uticaj nanoplastike na mikrobiološke procese u tlu, istraživači su koristili mikrofluidne čipove koji su im omogućili da posmatraju interakcije pojedinačnih ćelija sa plastikom pod mikroskopom.
U studiji su istraživači otkrili da su gljive, u uslovima visoke koncentracije nanoplastike, uspele da „usisaju“ većinu ovih čestica iz okoline. Nakon što su očistile svoju okolinu, gljive su bile sposobne da bolje rastu. Međutim, istraživači ističu da rezultati mogu varirati zavisno o vrsti gljiva.
Ovi nalazi ukazuju na potrebu za daljim istraživanjima kako bi se bolje razumeli efekti nanoplastike na mikrobe u zemljištu i funkcije tla. Takođe, istraživanje sugerira da bi pronalazak gljiva koje mogu efikasno da „čiste“ nanoplastiku iz zemljišta mogao da bude koristan korak u borbi protiv plastičnog zagađenja.
„Ovo služi kao podsetnik da smanjimo plastični otpad i zagađenje zemljišta. Pronalaženje gljivica koje mogu posebno da sakupljaju nanoplastiku iz zemljišnog rastvora može pomoći drugim organizmima da bolje izdrže zagađenje, a možda i privući bakterije koje mogu da razgrađuju plastiku. Gljivični ‘usisivač’ nije lako rešenje za problem, ali može dati malo nade za budućnost,“ zaključuje Edit Hamer, istraživač biologije na Univerzitetu Lund.
