Jedna od najraznovrsnijih reka na svetu je ugrožena.
Hiljade različitih vrsta živi u reci Mekong, koja teče skoro 5.000 kilometara kroz veći deo jugoistočne Azije. Neke od najvećih svetskih riba žive u reci, uključujući najveću slatkovodnu ribu, džinovsku slatkovodnu ražanu i džinovsku bodljiku, šarana koji može da teži i do 300 kilograma.
Međutim, ovi vodeni divovi uskoro bi mogli preći u legendu. Izveštaj Svetskog fonda za prirodu (VVF) otkriva da brane, iskopavanje peska i zagađenje znače da je od onih koji su procenjeni, više od petine riba Mekonga u opasnosti od izumiranja – iako je prava cifra verovatno veća.
Lan Merkado, regionalni direktor VVF-a za Aziju i Pacifik, kaže: „Alarmantan pad populacija riba u Mekongu je hitan poziv na buđenje za akciju za spas ovih izuzetnih vrsta, koje podržavaju ne samo društva i privrede regiona, već i zdravlje slatkovodnih ekosistema Mekonga.“
„Ove ribe plivaju kroz naše civilizacije i kulture milenijumima i milioni ljudi i dalje zavise od njih svakog dana. Ali zanemarene od strane donosilaca odluka, one nestaju. Moramo da delujemo sada da preokrenemo ovaj katastrofalni trend jer zajednice i zemlje Mekong ne može priuštiti da ih izgubi.“
Mekong leži u srcu jugoistočne Azije, prolazeći kroz različite kulture, verovanja i zemlje na svom putu ka moru. Dok teče, nosi hranljive materije i sedimente koji leže u osnovi jednog od najbogatijih ekosistema na Zemlji.
Više od 1.100 vrsta riba naziva Mekong domom, što ga čini trećom najbogatijom rekom u svetu posle basena Amazona i Konga. Za razliku od ovih područja, međutim, sliv Mekonga je mnogo manji, koncentrišući svoj biodiverzitet u smanjeno područje.
Ove vode takođe održavaju ono što neki smatraju najvećom migracijom na Zemlji, jer preko 5 milijardi riba svake godine pliva rekom da bi se mrestio.
Sam broj ribe u Mekongu pokreće najveći unutrašnji ribolov na svetu, za koji se smatra da vredi 8,6 milijardi funti godišnje. Zauzvrat, ovo podržava dve trećine domaćinstava u basenu donjeg Mekonga, sa preko 40 miliona ljudi koji rade u industriji ili zavise od nje za hranu.
Nažalost, raznolikost i prosperitet reke su ugroženi. Neodrživa gradnja, ribolov i eksploatacija resursa guraju Mekong na ivicu, a brane su poseban problem.
Dr Rupert Collins, viši kustos riba u Prirodnjačkom muzeju, dao je doprinos izveštaju. On kaže: „Uopšteno govoreći, postoje dva velika problema sa branama. Prvo, velike hidroelektrane smanjuju povezanost, sprečavajući migraciju vrsta poput velikog soma i otežavajući reprodukciju ovih životinja. Kako manje zrelih riba čini mesta za mrešćenje, tada će stanovništvo pasti.“
„One takođe podstiču širi razvoj u svojoj oblasti, sa mnogo manjih brana koje se često grade u blizini. One se često koriste da sadrže zalihe neautohtone ribe kao što je tilapija, koja može pobeći i nadmašiti domaće ribe u hrani i resursima.“
Iskopavanje peska je takođe ozbiljan problem, vođen potražnjom za građevinarstvom, staklom i elektronikom. Uklanjanje peska utiče na protok i dubinu vode u reci, menjajući podvodno okruženje i utiče na stabilnost rečnih obala.
Zajedno sa drugim pretnjama, uključujući zagađenje plastikom i gubitak staništa, ovo stavlja divlje životinje Mekonga pod pritisak. Opadanje populacije ribe takođe je ugrozilo životinje koje ih plene, uključujući iravadijskog delfina. Samo 90 ovih ugroženih sisara je ostalo u reci.
Pad ribljeg fonda takođe znači smanjen ulov duž Mekonga. Između 2015. i 2020. godine, procenjuje se da je vrednost ribolova opala za trećinu kako je opao broj ulovljene ribe.
Ne samo da ovo ugrožava egzistenciju lokalnog stanovništva, već i širi ekosistem. Na primer, za zamenu samo polovine količine proteina koju daje mekonška riba svinjetinom, bilo bi potrebno dodatnih 52.000 kvadratnih kilometara zemlje da bi se pretvorilo u pašnjak – područje oko dva i po puta veće od Velsa.
Da bi se pozabavili ovim problemima, izveštaj VVF-a poziva nacije kroz koje protiče Mekong da se potpišu za prekogranični „Plan za hitan oporavak slatkovodnog biodiverziteta“. Ovaj plan je zasnovan na predlozima iz studije iz 2020. godine, koji su podeljeni u šest ključnih oblasti.
To uključuje uklanjanje zastarelih brana kako bi Mekong i njegove pritoke tekle prirodnije, kao i korake za obnavljanje staništa i poboljšanje kvaliteta vode.
Stavljanje pod kontrolu neodrživog ulova ribe takođe će biti od vitalnog značaja. Na primer, s obzirom da je broj mekongskog džinovskog soma opao za 80% od 1980-ih, ovoj i drugim vrstama mora biti dozvoljeno da se oporave.
Nije pitanje okončanja ribolova na Mekongu, već šireg pogleda na reku u celini, umesto da je delimo po zemljama. Uvođenje zona očuvanja u važna područja, čak i ako prelaze granice, može pružiti prostor za oporavak ribljih populacija.
Pošto ovo može ograničiti ulov nekih ribara, važno je obezbediti održive alternative za prihod. Ekoturizam je jedna od potencijalnih opcija, kao i dobro vođena trgovina akvarijumima.
„Oko 14% vrsta riba Mekonga je u nekom trenutku bilo uključeno u trgovinu akvarijumima“, kaže Rupert. „Iako se ova cifra čini velikom, mnoge vrste se retko hvataju, a ovih dana popularni akvarijumi često uzgajaju komercijalni uzgajivači iz populacija u zatočeništvu.
„Iako je udio divlje ulovljene ribe veoma mali, to može biti problematično, posebno kada se otkriju nove i zagonetne vrste. Važno je podsticati održivo upravljanje divljom ribom za ovu trgovinu, dajući seoskim ljudima sredstva za život i druge razlog da pazimo na reku“.
Ako se ove akcije sprovedu, autori izveštaja su uvereni da se Mekong može oporaviti.
Keti Hjuz, glavni autor, kaže: „Preokrenuti decenije pada biće teško, ali je moguće – ako delujemo kolektivno i hitno.
„Lokalni ribari i zajednice su pokazali da postoji nada i, zajedno, možemo da povećamo njihova rešenja. Možemo da zaštitimo i obnovimo Mekong i da ga koristimo na održiv način za dobrobit društava i privrede sada i u budućnosti – budućnost u kojoj izvanredne rečne slatkovodne ribe opstaju i napreduju“.
