Mars je poznat po svojim prašnim olujama, koje se dešavaju svake marsovske godine tokom leta na južnoj hemisferi. Svake tri marsovske godine (pet i po zemaljskih godina), ove oluje postaju toliko velike da su vidljive sa Zemlje i progutaće celu planetu mesecima.
Ove oluje predstavljaju značajnu pretnju za robotske misije, generišući elektrostatička naelektrisanja koja mogu da ometaju njihovu elektroniku ili da izazovu nakupljanje prašine na njihovim solarnim panelima, sprečavajući ih da crpe dovoljno energije da ostanu u funkciji.
Dok su naučnici decenijama proučavali ove oluje, precizni mehanizmi koji ih pokreću ostali su predmet debate. U novoj studiji, tim planetarnih naučnika sa Univerziteta Kolorado Boulder (CU Boulder) pružio je novi uvid u uključene faktore.
Prema njihovim nalazima, relativno topli i sunčani dani mogu izazvati najveće oluje svakih nekoliko godina. Ovo bi mogao biti prvi korak ka predviđanju ekstremnog vremena na Marsu, što je od vitalnog značaja za buduće misije posade na Mars.
Studiju je vodio Heshani Pieris, diplomirani student u Laboratoriji za fiziku atmosfere i svemira (LASP) u CU Boulderu. Pridružio joj se Pol Hejn, istraživač na LASP-u i vanredni profesor na Odeljenju za astrofizičke i planetarne nauke na CU Boulderu.
Njihovi nalazi su predstavljeni na sastanku Američke geofizičke unije 2024. godine, koji je održan od 9. do 13. decembra u Vašingtonu, D.C.
Mars redovno doživljava oluje prašine, koje često počinju kao manje oluje koje se formiraju oko polarnih regiona, obično tokom druge polovine marsove godine. Ove oluje mogu brzo da rastu dok se kreću ka ekvatoru sve dok ne pokriju milione kvadratnih kilometara.
Iako ove oluje prašine nisu veoma moćne zbog tanke atmosfere Marsa (otprilike 0,5% guste od Zemljine), one i dalje mogu predstavljati značajnu opasnost. U stvari, globalne oluje prašine bile su odgovorne za gubitak rovera Opportuniti 2018. i InSight lendera prošle godine.
„Oluje prašine imaju značajan uticaj na rovere i lendere na Mars, a da ne spominjemo šta će se desiti tokom budućih misija posade na Mars. Ova prašina je veoma lagana i lepi se za sve“, rekao je Pieris u nedavnom saopštenju za štampu.
„Iako pritisak vetra možda nije dovoljan da prevrne opremu, ova zrnca prašine mogu da povećaju brzinu i odbace astronaute i njihovu opremu“, dodao je Hejn. „Moramo da razumemo šta uzrokuje da neke od manjih ili regionalnih oluja prerastu u oluje globalnih razmera. Čak ni ne razumemo u potpunosti osnovnu fiziku kako oluje prašine počinju na površini.“
Za svoju studiju, Pieris i Haine su se fokusirali na oluje „A“ i „C“, dva vremenska obrasca koja se javljaju svake godine na Marsu. Ovo se sastojalo od analize podataka prikupljenih instrumentom Mars Climate Sounder na NASA-inom Mars Reconnaissance Orbiter (MRO) tokom 15 godina (osam godina na Marsu).
Konkretno, tražili su periode neobične topline, kada je više sunčeve svetlosti filtrirano kroz tanku atmosferu Marsa da bi zagrejalo površinu planete. Otkrili su da je otprilike 68% velikih oluja na planeti prethodilo nagli porast temperature na površini, što je dovelo do podizanja prašine.
Iako ovi rezultati ne dokazuju definitivno da topliji uslovi izazivaju oluje prašine, oni ukazuju da isti fenomeni koji izazivaju oluje na Zemlji mogu biti na delu na Marsu. Tokom toplih leta u sušnim regionima, topli vazduh blizu površine može da se podigne kroz atmosferu, što dovodi do velikih sivih oblaka koji signaliziraju kišu.
Pieris je rekao:
„Kada zagrejete površinu, sloj atmosfere iznad nje postaje plutajući i može da se podigne, noseći sa sobom prašinu. Ova studija nije kraj samo predviđanja oluja na Marsu. Ali nadamo se da je to korak u u pravom smeru“.
Pieris i Haine sada prikupljaju novija zapažanja Marsa kako bi nastavili da istražuju ove eksplozivne vremenske obrasce. Na kraju se nadaju da će naučnici moći da predvide vremenske obrasce na Marsu na osnovu živih podataka sa planete.
