Pružaoci zdravstvenih usluga uče kritične nove informacije kako bi pomogli u poboljšanju nege pacijenata sa dugotrajnim COVID-om, zahvaljujući paru nedavnih studija iz programa Post-COVID-19 na UT Health Austin, kliničkoj praksi Medicinskog fakulteta Dell na Univerzitetu u Teksas u Ostinu. Tokom proteklih nekoliko meseci, istraživači UT su se približili definisanju obrasca simptoma koje generiše i kako utiče na pacijente, kao i razvoju metoda za razlikovanje pacijenata koji pate od dugog COVID-a u odnosu na druga stanja.
Dok se konsenzus oko kliničke definicije razvija, Nacionalni instituti za zdravlje (NIH) definišu dugi COVID kao simptome i stanja COVID-19 koja traju nedeljama, mesecima ili čak godinama nakon početne infekcije osobe. Čak i ljudi koji nisu imali simptome kada su bili zaraženi mogu kasnije razviti simptome.
„Ovi istraživački napori su instrumentalni i za kliničare i za zdravstvene sisteme u razumevanju složenosti dugog COVID-a i kao deo pružanja najviše moguće nege pacijentima“, rekao je V. Michael Brode, MD, medicinski direktor Post-COVID-19 Program.
Brod je istakao da dugi COVID, koji se javlja u otprilike 10% slučajeva COVID-19, ostaje izazov.
„Naše istraživanje ne samo da precizira definiciju i potrebe za lečenjem dugotrajnog COVID-a, već i pokazuje efikasnost inovativnih metoda testiranja“, rekao je Brode, koji je takođe docent na Odeljenju za internu medicinu u Dell Med. „Ove metode su u stanju da identifikuju i dijagnostikuju duge uobičajene probleme COVID-a, čak i kada tradicionalni testovi ne uspeju.
Istraživanje objavljeno u časopisu Naučni izveštaji ima za cilj da razume iskustva dugotrajnih pacijenata sa COVID-om kako bi se poboljšale usluge u specijalizovanim klinikama za post-COVID. Studija na 252 pacijenta otkrila je da su iskusili složene i onesposobljavajuće simptome bez obzira na težinu njihove početne infekcije, godine, pol ili da li su već imali zdravstvene probleme.
Pacijenti su prijavili medijan od 18 novih simptoma nakon oporavka od bolesti COVID-19. Najčešći su bili umor (89%), „magla u mozgu“ (89%) i poteškoće u koncentraciji (77%).
Skoro polovina je pokazala blagu kognitivnu disfunkciju tokom testiranja, a 65% pacijenata je svoje mentalno zdravlje i 73% svoje fizičko zdravlje ocenilo kao „prilično“ ili „loše“. Bolest je značajno uticala na radnu sposobnost pacijenata, uz smanjenje zaposlenosti sa punim radnim vremenom i povećanje stope nezaposlenosti.
Druga studija, urađena u saradnji sa istraživačima na Državnom univerzitetu u Ohaju, uvodi test krvi koji može sa 100% tačnošću razlikovati pacijente koji pate od fibromialgije od dugotrajnog COVID-a.
Objavljena u Biomedicines, studija predstavlja obećavajući pristup za razlikovanje dugog COVID-a i fibromialgije. Fibromialgija je hronični poremećaj koji uzrokuje bol i osetljivost u celom telu, kao i umor i probleme sa spavanjem – simptomi koji se obično preklapaju sa dugotrajnim COVID-om. Nijedno stanje trenutno nema dijagnostički test.
Studija je uključivala 100 odraslih pacijenata, od kojih je polovina dijagnostifikovana sa dugotrajnim COVID-om, a pola sa fibromialgijom. Istraživači su pronašli poseban hemijski marker u krvi pacijenata sa fibromialgijom, koji je bio odsutan kod onih sa dugotrajnim COVID-om. Test krvi je brz i lako se može obaviti u klinikama, što potencijalno dovodi do bržih i tačnijih dijagnoza, kaže Brode.
„Nadamo se da rezultati ne samo da mogu poboljšati naše razumevanje dugog COVID-a, već i utrti put za ciljanu dijagnostiku i intervencije“, rekao je Brode. „Milioni Amerikanaca još uvek žive sa ožiljcima pandemije i nadamo se da ćemo ove uvide prevesti u opipljiva rešenja zdravstvene zaštite.“
