Kada osoba pročita rečenicu, aktiviraju se dve različite mreže u mozgu, koje rade zajedno na integraciji značenja pojedinačnih reči kako bi se dobilo složenije značenje višeg reda, prema studiji UTHealth Houston.
Studiju, koju je vodio dr Oscar Voolnough, postdoktorski istraživač na Odeljenju za neurohirurgiju Vivian L. Smith sa Medicinskom školom McGovern na UTHealth Houstonu, i Nitin Tandon, MD, profesor i privremeni predsednik odeljenja za medicinu škole, objavljeno je danas u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka (PNAS).
„Ova studija nam pomaže da bolje razumemo kako distribuirana čvorišta u jezičkoj mreži mozga rade zajedno i interaguju kako bi nam omogućili da razumemo složene rečenice“, rekao je Vulno, prvi autor studije i član Teksaškog instituta za restorativne neurotehnologije (TIRN) u UTHealth Houston. „Naši mozgovi su izuzetno međusobno povezani, a da bismo razumeli jezik zahteva precizan niz brzih, dinamičkih procesa koji će se odvijati na više mesta u celom našem mozgu.
Da bi se identifikovale specifične uloge i interakcije moždanih područja uključenih u čitanje, istraživački tim je izveo snimke iz mozga pacijenata sa elektrodama koje su hirurški postavljene da lokalizuju epilepsiju. Neuralna aktivnost ovih pacijenata je merena tokom čitanja tri oblika rečenica: regularne rečenice; „Jabbervocki“ rečenice (zasnovane na pesmi „Jabbervocki“ Luisa Kerola), koje koriste ispravnu gramatiku i sintaksu, ali sadrže besmislene reči, što ih čini besmislenim; i liste reči ili besmislenih reči.
Iz ovih snimaka su identifikovali dve moždane mreže koje igraju ključnu ulogu u procesu čitanja. Jedna mreža uključuje region prednjeg režnja mozga koji šalje signale temporalnom režnju, što pokazuje progresivnu aktivaciju kada osoba gradi složeno značenje duž dužine rečenice.
Druga mreža uključuje još jedan region temporalnog režnja mozga koji šalje signale u područje prednjeg režnja, omogućavajući razumevanje konteksta rečenice kako bi se omogućilo lakše razumevanje i obrada svake nove reči koja se pročita.
„Ugrađene elektrode u mozak nam pružaju neuporediv uvid u unutrašnje funkcionisanje ljudskog uma, posebno za procese koji su brzi, kao što je čitanje. Naš rad jasno pokazuje da većina procesa – recimo razumevanje ili generisanje jezika – ne dešavaju u jednom regionu, ali se najbolje razumeju kao veoma prolazna stanja koja mnoga odvojena područja mozga postižu veoma kratkim, ali kritičnim interakcijama“, rekao je Tandon, stariji autor studije, koji je takođe Nensi, Klajv i Pirs Runels. Uvažena katedra za neuronauku Centra za neurološka istraživanja Vivian L. Smith i ugledni profesor neuroloških poremećaja i neurohirurgije BCMS na Medicinskom fakultetu McGovern.
Razumevanje nauke koja stoji iza veoma brzog, složenog procesa čitanja omogućiće istraživačima da saznaju više o tome kako mozak funkcioniše tokom disleksije. Na kraju, oni se nadaju da će njihovi nalazi pomoći da se usmere opcije lečenja poremećaja čitanja, koji pogađa oko 15% ljudi koji žive u SAD.
