Dva tima ekonomista su izvršila ekonomske procene rudarskih asteroida — jedan od njih je trio sa po jednim članom sa Univerziteta Tor Rim Vergata, Univerziteta Merilend i koledža Midlberi. Oni su posmatrali rudarenje asteroida kao deo sledećeg logičnog koraka u monetizaciji istraživanja svemira.
Druga grupa, sa tri člana iz Škole rudnika u Koloradu i četvrtom iz Međunarodnog monetarnog fonda, više se fokusirala na izazove koje bi morala da se savlada da bi industrija kapitalizovala sredstva koja su trenutno slobodna za preuzimanje asteroida. Obe grupe su objavile radove koji opisuju svoje napore u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka
Prethodna istraživanja su pokazala da na asteroidima postoje vredni materijali. Ovo uključuje dijamante i možda druge dragulje, ali je veća verovatnoća da će zaista vredni materijali biti metali koji su visoko cenjeni, ali u nedostatku ovde na Zemlji, kao što su kobalt, nikl i platina. Ovakvi metali su zabeležili porast vrednosti poslednjih godina jer su korišćeni u nizu proizvoda moderne tehnologije kao što su baterije, solarni paneli i delovi vetrenjača.
Takvi metali obično dolaze iz nekoliko zemalja, što dovodi u opasnost njihovu nabavku, povećavajući troškove. Da bi prevazišle takve izazove, neke kompanije okreću svoj pogled ka okeanima — utvrđeno je da morsko dno sadrži ogromne količine vrednih metala. Ali njihovo sakupljanje uključuje narušavanje ekosistema, zagađivanje mora i snošenje troškova povezanih sa operacijama u dubokom moru.
To je navelo neke, kao što su dve grupe u ovim novim naporima, da razmotre troškove koji bi mogli biti povezani sa sakupljanjem takvih metala sa asteroida, i da li bi oni mogli biti dovoljno niski da njihova potraga bude vredna ulaganja.
U prvom radu, Korado i ostali primećuju da napredak u svemiru tradicionalno uključuje ekonomsko prelivanje, gde su svemirske aktivnosti stimulisale napredak i na kraju profit kompanija koje su ih kapitalisale. Oni sumnjaju da će isto biti i sa budućim svemirskim naporima, uključujući rudarenje asteroida.
Nasuprot tome, u drugom radu, Fleming i ostali se više fokusiraju na asteroide za rudarenje metala. Oni gledaju na troškove za sve uključene faktore, počevši od istraživanja i razvoja, pa napredujući kroz projektovanje i izgradnju raketa i hardvera koji bi nosili (uključujući robote) da iskopaju metal sa asteroida i vrate ga na Zemlju.
Njihova matematika sugeriše da bi u narednih 30 do 40 godina sakupljanje metala sa asteroida moglo postati ne samo profitabilno već i dominantno sredstvo za iskopavanje plemenitih metala kako cene rastu, a troškovi rada u svemiru opadaju.
