Tim iz UCO-ovog odeljenja za negu utvrdio je prisustvo dva biomarkera bola i njihove nivoe u pljuvački kao alata za efikasno i neinvazivno dijagnostikovanje bola kod ljudi sa demencijom i problemima u komunikaciji
Bol je nedovoljno dijagnostikovan i nedovoljno lečen problem kod osoba sa demencijom, posebno ako su u poodmakloj fazi bolesti koja ih sprečava da efikasno komuniciraju.
Uzimajući u obzir da se prevalencija bola i demencije povećava sa godinama i da je ublažavanje ovog ‘tihog’ bola kod osoba sa poremećenom verbalnom komunikacijom teško, potraga za alternativnom i komplementarnom metodom dijagnoze bola je cilj kojem teži istraživačko i zdravstveno osoblje. .
Odeljenje za medicinske sestre na Univerzitetu u Kordobi već godinama proučava bol u kontekstu neurodegenerativnih bolesti, kao što je Alchajmerova bolest. Sada su objavili studiju koju su sproveli istraživači Vanesa Kanton, Pilar Karera i Manuel Rič, u saradnji sa Univerzitetom Haen, pokazujući kako se pljuvačka može koristiti kao efikasna i neinvazivna metoda otkrivanja bola kod ovih pacijenata.
U svom najnovijem radu, oni opisuju nivoe biomarkera bola sTNFR2 (Soluble Tumor Necrosis Factor Receptor 2) i SIgA (imunoglobulin A) u uzorcima pljuvačke kod pacijenata starijih od 65 godina sa dijagnozom umereno napredne demencije i nemogućnošću komunikacije, u poređenju sa kontrolnom grupom ljudi starijih od 65 godina bez demencije.
Ovaj alat omogućava dopunu opservacionih skala bola i njihovu procenu na jednostavan i neinvazivan način, što bi moglo olakšati zdravstvenom osoblju i negovateljima da utvrde stanje pacijenta i koriste odgovarajuću analgeziju, ako je potrebno, tako da poboljšanje kvaliteta života pacijenata.
sTNFR2 i sIgA su povezani sa bolom kroz upalu, a taj inflamatorni proces je povezan sa demencijom.
„Činjenica da možemo da odredimo ove biomarkere u pljuvački je veoma povoljna jer je većina ljudi od kojih smo uspeli da dobijemo uzorke bila u veoma uznapredovalom stanju, prikovana za krevet sa uznapredovalom demencijom, tako da je manje iritantna i invazivna za pacijent dobije uzorak, to bolje“, objasnila je istraživač Marija Pilar Karera.
Ovo prvo određivanje biomarkera bola u pljuvački (prethodno je urađeno pomoću krvi ili plazme) „pomaže u lečenju nerešenog problema kod pacijenata sa demencijom, koji smatramo petim vitalnim znakom: bolom“, istakla je Vanesa Kanton, vodeći autor članka. .
Rezultati testa su opisali nivoe ovih biomarkera, uz smanjenje sTNFR2 kod pacijenata sa demencijom u poređenju sa kontrolnom grupom, što „ukazuje na to kako je upala modulisana.“ U slučaju sIgA, tim je primetio, „povećanje ovog imunoglobulina kod ljudi sa demencijom, što pokazuje da postoji promena odgovora imunog sistema.“ Dakle, oni utvrđuju korisnost ovih biomarkera za procenu razvoja procesa bola tokom evolucije bolesti i tokom njenog umereno naprednog stadijuma.
Do sada je uobičajeni način otkrivanja bola kod pacijenata sa smanjenom komunikacijom bio korišćenje PAINAD skale, metodologije posmatranja bola kod pacijenata sa uznapredovalom demencijom, koju je ovaj isti istraživački tim nedavno potvrdio na španskom i zasnovanu na pet indikatora ponašanja: disanje, vokalizacija. , izraz lica, govor tela i utešnost. Predloženi biomarkeri pljuvačke sada se mogu potvrditi podacima dobijenim putem skale, čime se potvrđuje njihova efikasnost.
„Ova metoda je veoma važna sa stanovišta kvaliteta života pacijenata sa bolešću kojoj nema leka“, primetili su istraživači. Testiranje na većem uzorku i u specifičnom okruženju, kao što je starački dom, mogao bi biti sledeći korak na putu primene ovog alata.
