Naučnik sa državnog univerziteta Florida pomogao je da se kroz višedecenijsko istraživanje otkrije kako bi promena hemije vode u arktičkim rekama mogla da utiče na celu planetu.
Novo istraživanje objavljeno u Nature Geoscience od strane FSU profesora nauke o Zemlji, okeanu i atmosferi Roberta Spensera i multinacionalnog tima istražuje kako reke na Arktiku reaguju na zagrevanje klime, kako se hemija regiona menja usled klimatskih promena i drugih prirodnih procesa i kako ove promene utiču na zamršenu mrežu života i na kopnu i u okeanima.
„Arktik se zagreva brže nego bilo gde drugde na Zemlji, a to dovodi do niza promena od odmrzavanja permafrosta koji mobiliše dugo uskladišteni ugljenik, do promena u vegetaciji, prerade hranljivih materija i ugljenika u rekama“, rekao je Spenser, koji putuje kroz svet koji sprovodi istraživanje koje meri uticaje ljudi na hemijske cikluse Zemlje.
„Sve ovo se ogleda u uzorcima vode koje uzimamo iz ovih velikih arktičkih reka. Rad u brojnim zemljama širom Arktika omogućava nam da posmatramo jasne obrasce u celom regionu sa lokacija u ovoj studiji u Sjedinjenim Državama, Kanadi i Rusiji.“
Istraživanje, koje su sproveli naučnici sa opservatorije Arktičkih velikih reka tokom skoro dve decenije od 2003. do 2019. godine, slično je proveri ekološkog zdravlja u regionu. Istraživanje se fokusiralo na reke Ob, Jenisej, Makenzi, Lenu, Kolima i Jukon, ključne spojnice između prostranih arktičkih zemalja i mora.
Hemikalije koje reke nose otkrivaju šta se dešava u njihovim slivovima, slično kao test krvi koji je od pacijenta uzeo lekar.
Studija je pomno pogledala hemijski sastav ovih reka ispitivanjem skupa dijagnostičkih parametara, uključujući rastvoreni organski ugljenik, alkalnost i nitrate. Istraživači su otkrili da se neki ključni igrači u ovoj hemijskoj priči menjaju:
Promene u rečnoj hemiji imaju implikacije na celu planetu, rekao je Spenser. Promene u hemijskom sastavu ovih reka mogle bi da prođu kroz ceo okeanski sistem. Promene u rekama mogu uticati na to koliko ugljen-dioksida ulazi u vazduh i kako biljke i životinje rastu u okeanu.
Kao odgovor, naučnici se udružuju kako bi bliže proučavali ovu dinamiku reke. Dekodiranjem hemijskih poruka arktičkih reka, oni se nadaju da će dodatno poboljšati svoje razumevanje ekosistema regiona koji se brzo menja.
„Dugoročni projekti preko međunarodnih granica poput ovog su zaista potrebni da bismo razumeli ne samo kako se Arktik menja, već i brzinu promena“, rekao je Spenser. „Zapažanja vredna skoro dve decenije dala su ovoj multinacionalnoj grupi neuporediv uvid u ove promene i putanju za budućnost.
„Zaista je čast biti deo takvog projekta, radeći sa fantastičnim kolegama širom sveta“, rekao je on. „Kada nauka radi preko granica, svima nam koristi bolje razumevanje sveta oko nas.“
