Rat, smanjenje budžeta, pandemija i sudar: uprkos svim svojim iskušenjima, evropska misija EkoMars možda više zaslužuje naziv Perseverance nego NASA-in marsovski rover.
Ali Evropska svemirska agencija se i dalje nada da će misija moći da se pokrene 2028. u svojoj dugo odlaganoj potrazi za vanzemaljskim životom na Crvenoj planeti.
U ovo vreme prošle godine, rover ESA Rosalind Frenklin bio je spreman za septembarsko lansiranje sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu, planirajući da uhvati vožnju ruskom raketom i da se spusti na površinu Marsa ruskim lenderom.
Zatim je Moskva izvršila invaziju na Ukrajinu u martu, a sankcije koje su uvele 22 zemlje članice ESA dovele su do povlačenja Rusije i suspendovanja misije.
Bio je to samo najnoviji udarac za stotine naučnika koji su radili na projektu više od dve decenije.
Prvi put osmišljen 2001. godine, ambiciozni program se brzo pokazao preskupim za Evropu, koja još uvek mora da spusti rover na Mars.
Američka svemirska agencija NASA uskočila je da popuni prazninu u finansiranju 2009. Ali tri godine kasnije, smanjenje budžeta dovelo je do povlačenja NASA-e.
Pomoć je tada stigla iz neočekivanog izvora: ruske svemirske agencije Roskosmos.
Zajedno, ESA i Roskosmos pokrenuli su Schiaparelli EDM modul 2016. godine kao probni rad za EkoMars.
Ali kada je Schiaparelli stigao na Mars, kompjuterski kvar je prouzrokovao da se sruši na površinu i ućuta.
Taj neuspeh je odložio pokretanje zajedničke rusko-evropske misije EkoMars na jul 2020.
Pandemija COVID-19 pomerila je taj datum do 2022. godine, kada je ponovo odložen invazijom na Ukrajinu.
Krajem prošle godine, ministarski savet ESA pristao je da održi misiju u životu uz injekciju od 500 miliona evra (540 miliona dolara) u naredne tri godine.
Dejvid Parker, ESA-in direktor istraživanja ljudi i robota, rekao je prošle nedelje da je jedan od argumenata koji su izneli za nastavak misije „da je ovo jedinstveni deo evropske nauke.
„To je kao Džejms Veb“, rekao je on misleći na svemirski teleskop koji šalje zapanjujuće slike udaljenih galaksija od 2022.
„Ali to je za Mars — to je ta skala ambicija.“
„Ovo je jedina predviđena misija koja zapravo može pronaći dokaze o prošlom životu.“
Ali ostaju neke značajne prepreke koje bi mogle otežati lansiranje 2028. – uključujući i to da ESA treba novi način da spusti svoj rover na Mars.
ESA će prvo morati da povrati evropske komponente, uključujući ugrađeni računar i radarski visinomer, sa ruskog sletanja Kazačok, koji je još uvek na mestu sklapanja u Torinu, u Italiji.
Međutim, samo Rusija može da izvuče komponente iz lendera.
U toku su teški pregovori da ruski stručnjaci dođu i demontiraju lender.
„Očekivali smo ih sredinom januara, ali nisu došli“, rekao je za AFP vođa programa ESA EkoMars Tijeri Blankar.
Tražili smo od njih da sve bude gotovo do kraja marta“, dodao je on.
Da bi se pokrenula nova misija će zavisiti od podrške NASA-e, koja je do sada nagovestila da rado pomaže.
Za svoj novi lender, ESA se nada da će iskoristiti prednosti američkih motora koji se koriste za dovođenje NASA-inih rovera Curiositi i Perseverance na površinu Marsa.
Takođe će morati da se osloni na NASA za radioizotopske grejače, nakon što izgubi pristup ruskom snabdevanju. Ove jedinice održavaju letelicu toplom.
NASA još nije glasala o budžetu koji bi podržao takve napore, ali „zajedno pripremamo zajednički rad i stvari dobro napreduju“, rekao je Blanckuaert.
Fransoa Forget, astrofizičar u francuskom naučno-istraživačkom centru CNRS, rekao je da je „ovaj novi podsticaj za saradnju povezan sa činjenicom da ovoga puta SAD imaju zajednički projekat sa Evropom: povratak uzorka na Mars“.
Misija, planirana za oko 2030. godine, ima za cilj da vrati na Zemlju uzorke prikupljene sa Marsa i EkoMars i Perseverance, koji su sleteli na planetu u julu 2021.
Za razliku od Perseverancea, rover Rosalind Franklin može da buši do dva metra (6,5 stopa) ispod površine Marsa, gde bi tragovi mogućeg drevnog života mogli biti bolje očuvani.
Planirano mesto za sletanje EkoMarsa je takođe u oblasti Marsa za koju se očekuje da je bila povoljnija za smeštaj prošlih života.
„Mislimo da je tamo bilo mnogo vode“, rekao je Forget.
„Postoji još jedan Mars za istraživanje, tako da čak ni za 10 godina misija neće biti zastarela“, dodao je on.
