Ljudi koji žive sa dugotrajnim kovidom koji pate od gubitka mirisa pokazuju različite obrasce aktivnosti u određenim regionima mozga, pokazalo je novo istraživanje koje su vodili istraživači UCL.
Istraživanje je koristilo magnetnu rezonancu da uporedi moždanu aktivnost ljudi sa dugotrajnim COVID-om koji su izgubili čulo mirisa, onih čiji se miris vratio u normalu nakon infekcije COVID-om i ljudi koji nikada nisu bili pozitivni na COVID-19.
Objavljeno u eClinicalMedicine, opservaciona studija je otkrila da su ljudi sa dugim gubitkom mirisa COVID-a imali smanjenu moždanu aktivnost i poremećenu komunikaciju između dva dela mozga koji obrađuju važne informacije o mirisu: orbitofrontalnog korteksa i pre-frontalnog korteksa. Ova veza nije narušena kod ljudi koji su povratili čulo mirisa nakon COVID-a.
Nalazi sugerišu da je gubitak mirisa, poznat kao anosmija, uzrokovan dugim COVID-om, povezan sa promenom u mozgu koja sprečava da se mirisi pravilno obrađuju. Pošto je klinički reverzibilan, kao što je pokazano kod nekih subjekata, možda je moguće ponovo obučiti mozak da povrati čulo mirisa kod ljudi koji pate od neželjenih efekata dugog COVID-a.
Dr Džed Vingrov (UCL Department of Medicine), vodeći autor studije, rekao je: „Uporni gubitak mirisa je samo jedan od načina na koji COVID još uvek utiče na kvalitet života ljudi – miris je nešto što uzimamo zdravo za gotovo, ali nas vodi na mnogo načina i usko je povezana sa našim ukupnim blagostanjem. Naša studija daje sigurnost da za većinu ljudi kojima se čulo mirisa vrati, nema trajnih promena u moždanoj aktivnosti.“
Zajednički viši autor, profesor Claudia Vheeler-Kingshott (UCL Kueen Skuare Institute of Neurologi), rekla je: „Naši nalazi naglašavaju uticaj koji COVID-19 ima na funkciju mozga. Oni podižu intrigantnu mogućnost da olfaktorni trening – to jest, prekvalifikacija mozga da obradi različite mirise – moglo bi pomoći mozgu da povrati izgubljene puteve i pomoći ljudima sa dugotrajnim COVID-om da oporave čulo mirisa.
Istraživači kažu da njihovi nalazi takođe sugerišu da bi mozak ljudi sa dugim gubitkom mirisa COVID-a mogao nadoknaditi ovaj izgubljeni osećaj jačanjem veze sa drugim senzornim regionima: njihov mozak je imao povećanu aktivnost između delova mozga koji obrađuju miris i oblasti koje obrađuju vid. (vizuelni korteks).
„Ovo nam govori da su neuroni koji bi normalno obrađivali miris i dalje tu, ali samo rade na drugačiji način“, rekao je dr Vingrov.
Profesorka Rachel Batterham (UCL Division of Medicine), takođe zajednički stariji autor studije, rekla je: „Ovo je prva studija po našem saznanju koja se bavi promenama moždane aktivnosti kod ljudi sa dugim gubitkom mirisa COVID-a. Ona se zasniva na radu koji smo preduzeli tokom prvog talasa pandemije, koji je bio jedan od prvih koji je opisao vezu između infekcije COVID-19 sa gubitkom mirisa i ukusa.
