Neke dublje oblasti Velikog koralnog grebena su izolovane od štetnih toplotnih talasa – ali ta zaštita će biti izgubljena ako se globalno zagrevanje nastavi, prema novom istraživanju.
Visoke površinske temperature izazvale su masovno „izbeljivanje“ Velikog koralnog grebena u pet od poslednjih osam godina, a poslednje se dogodilo sada.
Projekcije klimatskih promena za koralne grebene obično se zasnivaju na temperaturama na površini mora, ali ovo zanemaruje činjenicu da dublja voda ne mora nužno da doživi isto zagrevanje kao ona na površini.
Nova studija – koju su vodili univerziteti Ekseter i Kvinslend – ispitala je kako će promene temperature uticati na mezofotske korale (dubina 30-50 metara). Rad, objavljen u časopisu PNAS, naslovljen je „Uticaji klimatskih promena na mezofotske regione Velikog koralnog grebena“.
Otkriveno je da razdvajanje između tople plutajuće površinske vode i hladnije dublje vode može izolovati grebene od površinskih toplotnih talasa, ali će ova zaštita biti izgubljena ako globalno zagrevanje pređe 3°C iznad predindustrijskih nivoa.
Istraživači kažu da bi se slični obrasci mogli pojaviti i na drugim grebenima širom sveta, ali će lokalni uslovi koji utiču na kretanje i mešanje vode značiti stepen do kojeg dublje vodene korale postoje i ostaju izolovane od površinskih toplotnih talasa će varirati.
„Koralni grebeni su kanarinac u rudniku uglja, upozoravajući nas na mnoge vrste i ekosisteme pogođene klimatskim promenama“, rekla je dr Dženifer Mekvorter, koja je vodila istraživanje tokom KUEKS doktorata. studente na univerzitetima u Ekseteru i Kvinslendu.
„Beljenje korala je dramatičan znak uticaja koji ljudi imaju na planetu.
„Naša studija nudi i nadu i upozorenje – nadu da su neki grebeni otporni na trenutne nivoe klimatskih promena i upozorenje da ova otpornost ima svoje granice.“
Studija otkriva da bi 3°C globalnog zagrevanja poguralo mezofotske temperature u Velikom koralnom grebenu preko 30°C – priznati prag za smrtnost korala.
To ne znači nužno da će svi korali umrijeti, ali bi to dovelo greben u stanje stresa koje bi povećalo smrtnost i eventualno dovelo do njegovog urušavanja.
Dr Mekvorter, sada u NOAA-inoj Atlantskoj okeanografskoj i meteorološkoj laboratoriji, rekao je: „Neke vrste u plitkim vodama se ne nalaze u dubljim oblastima—tako da mezofotski grebeni ne mogu da im obezbede utočište jer se plitki grebeni degradiraju.
„I, kao što pokazuje naša studija, mezofotični korali su i sami ugroženi ako se globalno zagrevanje nastavi.“
Da bi izračunali svoje projekcije zagrevanja mezofotskih grebena, istraživački tim je uzeo u obzir faktore kao što su mešanje vode sa vetrom i plimom i lokalne složenosti.
Oni procenjuju da će do 2050–60. temperature dna na Velikom koraljnom grebenu (30–50 metara) porasti za 0,5–1°C pod nižim projektovanim emisijama gasova staklene bašte, i 1,2–1,7°C pod većim emisijama.
Dr Pol Haloran, iz Ekseterovog instituta za globalne sisteme, rekao je: „Da bismo zaštitili koralne grebene, moramo ih bolje razumeti.
„Grebeni se suočavaju sa višestrukim pretnjama – ne samo sa klimatskim promenama. Usmeravanjem upravljanja ovim pretnjama na grebene koji imaju najbolje šanse da izbegnu najgore uticaje klimatskih promena, nadamo se da se neki zdravi grebeni mogu održati.
Profesor Peter Mumbi, sa Univerziteta Kvinslend, rekao je: „Ima toliko toga da se nauči o dubljim, tropskim koralnim grebenima, posebno zato što ne možemo pretpostaviti da njihova dubina pruža trajno utočište od posledica sve veće globalne emisije ugljenika.
