Nova studija iz Dartmouth-a, objavljena u eLife, istražuje kako društveni rang primata utiče na njihove strategije ishrane, posebno kada je u pitanju prisustvo peska u hrani. Istraživanje dugorepih makaka na tajlandskom ostrvu Koram pokazuje da dominantne i niže rangirane životinje često gutaju hranu prekrivenu peskom, dok majmuni srednjeg ranga ulažu više vremena u čišćenje hrane pre nego što je pojedu.
Nalazi ukazuju da dominantni makaci, zbog stalnih sukoba i potrebe za brzom konzumacijom energije, često zanemaruju dugoročne posledice kao što su oštećenja zuba uzrokovana peskom. Oni radije brzo jedu, bez obzira na prisustvo peska, kako bi nadoknadili energiju trošenu u borbama i pokušajima da osiguraju svoja dominantna mesta u grupi.
S druge strane, makaci srednjeg ranga, koji imaju više vremena na raspolaganju, često peru hranu u moru kako bi uklonili pesak, iako to može biti energetski zahtevno. Ova praksa može pomoći u očuvanju zdravlja njihovih zuba i dugoročno može doprineti njihovom reproduktivnom uspehu kroz produženje životnog veka.
Autori studije, uključujući Nathaniea Dominija i Amandu Tan, smatraju da rezultati podržavaju hipotezu o somi za jednokratnu upotrebu, koja sugeriše da životinje ponekad biraju trenutni preživljavanje i reprodukciju preko dugoročnog zdravlja. Ova studija takođe otvara mogućnost da ponašanje u vezi sa trošenjem zuba može odražavati društveni rang i pristup vodi, što može biti korisno u razumevanju evolucije i kulture primata.
Istraživanje je takođe pokazalo da su makaci na ostrvu Kojima u Japanu, koji su prvotno naučili pranje hrane kroz društveno učenje, postali poznati po ovoj praksi, koja se danas široko koristi među njihovim populacijama. Ova paralela pokazuje kako se adaptivne strategije mogu razviti i preneti kroz vreme i prostor među primatima.
