Malo je dokaza koji pokazuju da tinejdžeri u Velikoj Britaniji koji provode više vremena na društvenim medijima imaju lošije mentalno zdravlje, otkriva nova studija istraživača UCL.
Studija, objavljena u časopisu Journal of Medical Internet Research, ispitala je vezu između upotrebe društvenih medija i mentalnog zdravlja kod više od 3.000 učesnika, starosti između 10 i 15 godina, iz ankete o domaćinstvu Understanding Societi.
Svetska zdravstvena organizacija izveštava da jedan od sedam adolescenata (od 10 do 19 godina) doživi mentalni poremećaj, a polovina svih mentalnih bolesti počinje u dobi od 14 godina.
Broj mladih sa mentalnim problemima se povećao u poslednjih 20 godina, a društveni mediji se često navode kao jedan od razloga.
Da bi to procenili, istraživači su merili broj sati provedenih na društvenim medijima na skali od pet tačaka od „ništa“ do „sedam ili više sati“ u dobi od 12-13 godina. Zatim su ispitali podatke o samopoštovanju i društvenoj povezanosti (tj. o postojanju jakih prijateljstava) u dobi od 13-14 godina, pre nego što su konačno procenili mentalno zdravlje u dobi od 14-15 godina.
Nalazi su pokazali da postoji malo dokaza koji ukazuju na to da je više vremena provedeno na društvenim medijima povezano sa kasnijim problemima mentalnog zdravlja kod adolescenata u Velikoj Britaniji.
Međutim, možda postoji veza između društvenih medija i negativnog uticaja koji su imali na samopoštovanje mladih ljudi.
Sada istraživači pozivaju na strategije prevencije i intervencije za poboljšanje mentalnog zdravlja povezanog sa korišćenjem društvenih medija – uzimajući u obzir faktore kao što je samopoštovanje. Ovo bi moglo uključivati ciljano obrazovanje o tome kako upravljati društvenim medijima.
Vodeći autor, dr Rut Plaket (UCL Institut za epidemiologiju i zdravlje) rekla je: „Naši nalazi pružaju izvesnu sigurnost da društveni mediji možda nisu toliko štetni po mentalno zdravlje mladih kao što se ranije mislilo.
„Međutim, takođe treba da budemo svesni da društveni mediji mogu imati i pozitivne i negativne efekte na mentalno zdravlje mladih ljudi, a još uvek ima mnogo neodgovorenih pitanja.
„Na primer, dok se činilo da društvena povezanost ne objašnjava odnos između korišćenja društvenih medija i mentalnog zdravlja, naša studija pokazuje da je važno uzeti u obzir faktore kao što je samopoštovanje kada pokušavate da poboljšate mentalno blagostanje mladih ljudi.
Prethodni pregledi literature i poprečne studije, uključujući nedavni rad koji je vodio UCL, pokazali su da bi upotreba društvenih medija mogla biti povezana sa poremećajima u ishrani kod mladih ljudi.
Međutim, nova studija koristi longitudinalnu analizu ankete kako bi pružila veću jasnoću u vezi sa prirodom veze, da bi pružila uvid u uticaj društvenih medija na mlade ljude tokom vremena.
Dr Plackett je rekao: „Ono što našu longitudinalnu analizu istraživanja čini novom je to što posmatra ovaj odnos tokom vremena i nismo pronašli značajan uticaj na mentalno zdravlje uopšte, što je slično nekim drugim longitudinalnim studijama u ovoj oblasti.“
„Ovo sugeriše da je odnos između njih dvoje složen i verovatno pod uticajem nekoliko drugih faktora i da treba da budemo oprezni u tumačenju društvenih medija kao uzroka problema mentalnog zdravlja.
Studija je bila ograničena relativno malom veličinom uzorka u kompletnoj analizi slučaja i možda nije imala dovoljno snage. Ali analiza osetljivosti je izvršena na većem imputiranom uzorku gde su pronađeni slični rezultati.
Analiza je takođe zasnovana na podacima koje su sami prijavili i možda neće biti u korelaciji sa objektivnim merama, kao što je posmatrano vreme provedeno na društvenim medijima.
U međuvremenu, studija se fokusirala samo na one sa podacima od 12-13 godina i 14-15 godina, što može ograničiti generalizaciju nalaza i analize koristeći različite uzraste, ili vreme između godina i analiza trajektorije mogu dati različite rezultate.
