Društvene igre zasnovane na brojevima, kao što su Monopol, Otelo i Chutes and Ladders, čine malu decu boljom u matematici, prema sveobuhvatnom pregledu istraživanja objavljenog na tu temu u poslednje 23 godine.
Već je poznato da društvene igre poboljšavaju učenje i razvoj, uključujući čitanje i pismenost.
Sada ova nova studija, objavljena u časopisu Earli Iears, otkriva da za decu od 3 do 9 godina format društvenih igara zasnovanih na brojevima pomaže da se poboljša brojanje, sabiranje i sposobnost prepoznavanja da li je broj veći ili niže od drugog.
Istraživači kažu da deca imaju koristi od programa – ili intervencija – gde igraju društvene igre nekoliko puta nedeljno pod nadzorom nastavnika ili druge obučene odrasle osobe.
„Društvene igre poboljšavaju matematičke sposobnosti male dece“, kaže glavni autor dr Haime Baladares, sa Pontificia Catolica de Chile, u Santijagu, Čile.
„Korišćenje društvenih igara može se smatrati strategijom sa potencijalnim efektima na osnovne i složene matematičke veštine.
„Drušne igre se lako mogu prilagoditi tako da uključuju ciljeve učenja koji se odnose na matematičke veštine ili druge domene.“
Igre u kojima se igrači smenjuju da pomeraju figure po tabli razlikuju se od onih koje uključuju specifične veštine ili kockanje.
Pravila igre na ploči su fiksna što ograničava aktivnosti igrača, a potezi na tabli obično određuju ukupnu situaciju u igri.
Međutim, predškolske ustanove retko koriste društvene igre. Ova studija je imala za cilj da prikupi dostupne dokaze o njihovom uticaju na decu.
Istraživači su krenuli da istraže razmere efekata fizičkih društvenih igara na promovisanje učenja kod male dece.
Oni su svoje nalaze zasnovali na pregledu 19 studija objavljenih od 2000. godine naovamo koje su uključivale decu uzrasta od 3 do 9 godina. Sve osim jedne studije fokusirale su se na odnos između društvenih igara i matematičkih veština.
Sva deca koja su učestvovala u studijama dobila su posebne sesije društvenih igara koje su se održavale u proseku dva puta nedeljno po 20 minuta tokom mesec i po dana. Nastavnici, terapeuti ili roditelji bili su među odraslima koji su vodili ove sesije.
U nekim od 19 studija, deca su bila grupisana ili u igru sa brojevima na tabli ili u igru na tabli koja se nije fokusirala na veštine računanja. U drugim slučajevima, sva deca su učestvovala u brojnim društvenim igrama, ali su im dodeljene različite vrste (npr. Domine).
Sva deca su procenjena na osnovu svog matematičkog učinka pre i posle intervencijskih sesija koje su osmišljene da podstaknu veštine kao što je brojanje naglas.
Autori su ocenjivali uspeh prema četiri kategorije, uključujući osnovnu numeričku kompetenciju kao što je sposobnost imenovanja brojeva i osnovno razumevanje brojeva (npr. „devet je veće od tri“).
Druge kategorije su bile produbljeno razumevanje brojeva – gde dete može tačno da sabira i oduzima – i interesovanje za matematiku.
U nekim slučajevima, roditelji su prisustvovali obuci kako bi naučili aritmetiku koju su potom mogli koristiti u igrama.
Rezultati su pokazali da su se matematičke veštine značajno poboljšale nakon sesija među decom za više od polovine (52%) analiziranih zadataka.
U skoro trećini (32%) slučajeva, deca u interventnim grupama postigla su bolje rezultate od dece koja nisu učestvovala u intervenciji društvenih igara.
Rezultati takođe pokazuju da iz do sada analiziranih studija, društvene igre o oblastima jezika ili pismenosti, dok su se sprovodile, nisu uključivale naučnu evaluaciju (tj. poređenje kontrole sa interventnim grupama, ili pre i posle intervencije) kako bi se procenio njihov uticaj na decu.
Dizajniranje i implementacija društvenih igara zajedno sa naučnim procedurama za procenu njihove efikasnosti su, stoga, „hitni zadaci koje treba razviti u narednih nekoliko godina“, tvrdi dr Baladares, koji je ranije bio na UCL.
A ovo je sada sledeći projekat koji istražuju.
Dr Baladares zaključuje: „Buduće studije treba da budu dizajnirane da istraže efekte koje bi ove igre mogle imati na druge kognitivne i razvojne veštine.
„Zanimljiv prostor za razvoj intervencije i procene društvenih igara trebalo bi da se otvori u narednih nekoliko godina, s obzirom na složenost igara i potrebu da se osmisli više i kvalitetnijih igara u obrazovne svrhe.“
