Prema studiji objavljenoj 12. jula 2023., u onlajn izdanju Neurologije, medicinskog časopisa Američke akademije za neurologiju, kod starijih ljudi koji imaju malo društvenog kontakta sa drugima postoji veća verovatnoća da će imati gubitak ukupnog volumena mozga i u delovima mozga zahvaćenim demencijom.
Studija ne dokazuje da socijalna izolacija uzrokuje skupljanje mozga; pokazuje samo asocijaciju.
„Društvena izolacija je rastući problem za starije osobe“, rekao je autor studije Toshiharu Ninomiia, MD, Ph.D., sa Univerziteta Kjušu u Fukuoki, Japan. „Ovi rezultati sugerišu da pružanje podrške ljudima koji će im pomoći da započnu i održe svoje veze sa drugima može biti od koristi za sprečavanje atrofije mozga i razvoja demencije.“
U studiji je učestvovalo 8.896 ljudi prosečne starosti 73 godine koji nisu imali demenciju. Imali su magnetnu rezonancu mozga i zdravstvene preglede. Da bi se utvrdio društveni kontakt, ljudima je postavljeno jedno pitanje: Koliko često ste u kontaktu sa rođacima ili prijateljima koji ne žive sa vama (na primer, sastajete se ili razgovarate telefonom)? Izbori za odgovor su bili svaki dan, nekoliko puta nedeljno, nekoliko puta mesečno i retko.
Ljudi sa najmanjom količinom društvenog kontakta imali su ukupan volumen mozga koji je bio značajno manji od onih sa najviše društvenog kontakta. Ukupni volumen mozga, ili zbir bele i sive materije, kao procenat ukupnog intrakranijalnog volumena, ili zapremine unutar lobanje, uključujući mozak, moždane ovojnice i likvor, bio je 67,3% u najnižoj kontakt grupi u poređenju sa 67,8% u najvišoj kontakt grupi. Takođe su imali manji volumen u oblastima mozga kao što su hipokampus i amigdala koji igraju ulogu u pamćenju i koji su pogođeni demencijom.
Istraživači su uzeli u obzir i druge faktore koji mogu uticati na volumen mozga, kao što su starost, dijabetes, pušenje i vežbanje.
Socijalno izolovani ljudi su takođe imali više malih područja oštećenja u mozgu, koja se nazivaju lezije bele materije, nego ljudi sa čestim društvenim kontaktima. Procenat intrakranijalnog volumena koji čine lezije bele materije bio je 0,30 za socijalno izolovanu grupu, u poređenju sa 0,26 za socijalno najpovezaniju grupu.
Istraživači su otkrili da simptomi depresije delimično objašnjavaju odnos između društvene izolacije i zapremine mozga. Međutim, simptomi depresije su činili samo 15% do 29% povezanosti.
„Iako je ova studija snimak vremena i ne utvrđuje da socijalna izolacija uzrokuje atrofiju mozga, neke studije su pokazale da je izlaganje starijih ljudi socijalno stimulativnim grupama zaustavilo ili čak preokrenulo pad obima mozga i poboljšalo veštine razmišljanja i pamćenja, tako da je moguće da intervencije za poboljšanje društvene izolacije ljudi mogu sprečiti gubitak volumena mozga i demenciju koja često sledi“, rekla je Ninomija.
Pošto je studija uključivala samo starije Japance, ograničenje je to što se nalazi možda neće generalizovati na ljude drugih nacionalnosti i mlađe ljude.
