Čak i najjednostavnija stvorenja, poput meduza, pokazuju sposobnost prepoznavanja gladi, što istraživači sa Univerziteta u Kilu proučavaju kako bi razumeli kako ova bezmozgasta stvorenja balansiraju osećaje gladi i sitosti. U nedavnom istraživanju, Kristof Giz i njegovi kolege su otkrili da hidre, srodnicima meduza koje žive u slatkoj vodi, poseduju iznenađujuće razvijenu mrežu neurona.
Njihova studija je pokazala da hidra, iako bez mozga, ima dve odvojene mreže neurona koje funkcionišu slično našem centralnom i perifernom nervnom sistemu. Mreža zadužena za varenje je pozicionirana unutar tela, dok se mreža za osećaj sitosti nalazi spolja. Iako ovi sistemi nisu fizički odvojeni kao kod složenijih organizama, funkcionišu zajedno kako bi regulisali ponašanje hidre u vezi sa hranom.
Eksperimenti su pokazali da hidra može da prilagodi svoje ponašanje u skladu sa osećajem sitosti. Na primer, nakon hranjenja, ove životinje pokazuju manju sklonost ka svetlosnim stimulansima, što sugeriše da osećaj sitosti utiče na njihovu potrebu za traženjem hrane. Uklanjanje spoljne mreže neurona dovelo je do gubitka orijentacije prema svetlosti i povećane verovatnoće otvaranja usta za hranu, što ukazuje na ulogu ovih neurona u inhibiciji otvaranja usta.
Naučnici veruju da komunikacija između ove dve mreže neurona kod hidre verovatno funkcioniše putem hemijskih signala, iako direktna fizička veza nije pronađena. Ova otkrića ukazuju na to da su odvojeni, ali komunikacioni sistemi kao što su nervni sistemi hidre nastali rano u evoluciji životinja.
Hidra, sa svojom sposobnošću regeneracije i otpornošću na starenje, predstavlja fascinantan model za istraživanje. Njihov nervni sistem pruža uvid u evolutivni razvoj mehanizama gladi, što može imati širu primenu u razumevanju bioloških procesa kod drugih organizama. Ovo istraživanje objavljeno je u časopisu Cell Reports.
