Moćne nove tehnike snimanja otkrivaju da su ljudi već izrađivali složeno lovačko oružje od drveta pre 300.000 godina, narušavajući stereotip kamenog doba.
Arheolozi su ranije sumnjali da su ljudi koristili drvene alate bar onoliko dugo koliko i kameni, ali zbog krhkije prirode drveta većina dokaza je istrunula.
Sada, koristeći 3D mikroskopiju i mikro-CT skenere za ispitivanje 187 drvenih artefakata iz Šeningena u Nemačkoj, arheolog Dirk Leder iz Državnog zavoda za kulturno nasleđe Donje Saksonije i njegove kolege potvrdili su sumnje.
„Drvo je bilo ključna sirovina za ljudsku evoluciju, ali je samo u Šeningenu preživelo iz perioda paleolita u tako velikom kvalitetu“, objašnjava arheolog sa Univerziteta u Getingenu Tomas Terberger.
Usred ove zalihe drvenih artefakata, najveći poznati iz pleistocena (pre 2,58 do 11.700 godina) bilo je najmanje 10 kopalja, sedam štapova za bacanje i 35 domaćih alata. Svi su bili isklesani od drveta za koje se zna da su i fleksibilne i tvrde, uključujući smrču, bor i ariš.
Alati su pokazali jasne dokaze tehnike cepanja za koju se ranije znalo da je koriste samo savremeni ljudi, kao i znakove rezbarenja, struganja i abrazije.
„Način na koji su drveni alati bili tako stručno proizvedeni bio je za nas otkriće“, uzvikuje paleolitski arheolog sa Univerziteta Reding Annemieke Milks.
Obrada drveta do otkrivenog nivoa sofisticiranosti je spor proces u više koraka, koji zahteva mnogo strpljenja i predumišljaja. Štaviše, starost oruđa se poklapa sa vremenom kada su se neandertalci uzdizali do dominacije u Evropi, nadmašujući druge rane ljudske vrste.
Lokalitet u Šeningenu takođe je sadržao dokaze o do 25 zaklanih životinja, uglavnom konja.
„Ispostavilo se da su ovi pre-Homo sapiensi napravili alate i oružje za lov na krupnu divljač“, rekao je Terberger Francu Lidzu za Njujork tajms. „Ne samo da su komunicirali zajedno kako bi srušili plen, već su bili dovoljno sofisticirani da organizuju kasapljenje i pečenje.“
Ove moćne lovačke sposobnosti su verovatno mnogo starije od drvenih artefakata pronađenih u Šeningenu, tvrde istraživači. Ove veštine bi obezbedile ranim ljudima pristup visokokvalitetnim izvorima hrane za generacije, obezbeđujući kapacitet za ovo povećanje rasta mozga i povezanih kognitivnih veština.
„Slično, [lov] bi obezbedio održivu populaciju čak i u nepovoljnijim delovima Evrope tokom pleistocena i doprineo širenju ljudskog dometa širom sveta“, pišu Leder i tim u svom radu.
Neverovatno, istraživači su takođe pronašli dokaze o recikliranju. Alati koji su bili polomljeni ili otupljeni su prerađeni za nove svrhe.
„Studija pruža jedinstven uvid u pleistocenske tehnike obrade drveta“, zaključuju istraživači.
„Šoningenovo drveno lovačko oružje ilustruje interakciju tehnološke složenosti, ljudskog ponašanja i ljudske evolucije.
Njihova studija objavljena je u PNAS-u.
