Prema nedavnoj studiji, ljudi su se prilagodili uslovima poslednjeg ledenog doba na način sličan vukovima i medvedima, što dovodi u pitanje dugogodišnje teorije o njihovom preživaljavanju. Prethodne studije sugerisale su da su se savremeni ljudi povukli u južnu Evropu tokom najhladnijih perioda, a zatim se širili kako su se temperature povećavale. Međutim, nova istraživanja ukazuju da su neki ljudi ostali u centralnoj Evropi, uprkos ekstremnim uslovima koji su vladali tokom glacijacije.
Istraživači su od 19. veka znali da klimatske promene utiču na distribuciju biljaka i životinja, ali je aktuelna klimatska kriza učinila ovu temu još važnijom. Istraživanje je obuhvatilo genetske podatke 23 obična sisara u Evropi, uključujući i ljude, a cilj je bio da se razume kako su klimatske promene uticale na njihovu distribuciju.
Na osnovu genetskih obrazaca, istraživači su identifikovali četiri glavna obrasca. Prvi govori o vrstama koje su se povukle u glacijalne refugije na jugu, poput srndaća i crvenih lisica. Drugi obrazac prikazuje vrste kao što su dabrovi i risovi, koje su se širile iz refugija na istoku u zapadnu Evropu. Treći obrazac ukazuje na vrste koje su se ograničile na zaštićena područja, poput voluharica i rovki.
Međutim, istraživači su otkrili i četvrti obrazac, koji uključuje vrste poput mrkih medveda, vukova i savremenih ljudi, koje su bile široko rasprostranjene u Evropi bez vidljivih refugija tokom glacijacije. Ovo otkriće sugeriše da su se ljudi i ove životinje uspešno prilagodili hladnim klimatskim uslovima, dok su se druge vrste povukle u toplije oblasti.
Nejasno je šta je omogućilo ljudima da prežive u ovim teškim uslovima. Moguće je da su njihova prehrambena prilagodljivost i upotreba tehnologije, poput odela, nastambi i kontrole vatre, igrali ključnu ulogu u njihovom opstanku.
Ovo istraživanje može promeniti način na koji naučnici razumeju klimatske promene i biogeografiju, posebno u kontekstu ljudske distribucije. Moguće je da su neka područja bila nastanjena duže nego što se ranije smatralo, što otvara nova pitanja o prilagodljivosti i otpornosti ljudskih zajednica u izazovnim ekološkim uslovima.
