Otkriće 4.000 godina starog utvrđenog grada skrivenog u oazi u današnjoj Saudijskoj Arabiji otkriva kako se život u to vreme polako menjao iz nomadskog u urbano postojanje, rekli su arheolozi u sredu.
Ostaci grada, nazvanog al-Natah, dugo su bili sakriveni zidinama oaze Hajbar, zelene i plodne tačke okružene pustinjom na severozapadu Arapskog poluostrva.
Tada je na tom lokalitetu otkriven drevni zid dug 14,5 kilometara, prema istraživanju koje je vodio francuski arheolog Gijom Šarlu objavljenom ranije ove godine.
Za novu studiju objavljenu u časopisu PLOS One, francusko-saudijski tim istraživača pružio je „dokaz da su ovi bedemi organizovani oko staništa“, rekao je Šarlu za AFP.
Veliki grad, u kojem je živelo do 500 stanovnika, izgrađen je oko 2.400 godina pre nove ere tokom ranog bronzanog doba, rekli su istraživači.
Napuštena je oko hiljadu godina kasnije. „Niko ne zna zašto“, rekao je Šarlu.
Kada je izgrađen al-Natah, gradovi su cvetali u regionu Levanta duž Sredozemnog mora od današnje Sirije do Jordana.
Smatralo se da je severozapadna Arabija u to vreme bila neplodna pustinja, koju su prelazili pastoralni nomadi i puna mesta sahranjivanja.
To je bilo do pre 15 godina, kada su arheolozi otkrili bedeme iz bronzanog doba u oazi Tajma, na severu Hajbara.
Ovo „prvo suštinsko otkriće“ navelo je naučnike da bliže pogledaju ove oaze, rekao je Šarlu.
Crne vulkanske stene zvane bazalt tako su dobro sakrile zidove al-Nataha da su „štitile lokaciju od ilegalnih iskopavanja“, rekao je Šarlu.
Ali posmatranje lokacije odozgo otkrilo je potencijalne staze i temelje kuća, sugerišući gde su arheolozi morali da kopaju.
Otkrili su temelje „dovoljno jake da lako izdrže najmanje jedno- ili dvospratne“ kuće, rekao je Šarlu, ističući da je potrebno još mnogo posla da se razume lokacija.
Ali njihovi preliminarni nalazi daju sliku grada od 2,6 hektara sa oko 50 kuća smeštenih na brdu, opremljenih sopstvenim zidom.
Grobnice unutar nekropole sadržavale su metalno oružje poput sekira i bodeža, kao i kamenje kao što je ahat, što ukazuje na relativno napredno društvo tako davno.
Komadi grnčarije „sugerišu relativno egalitarno društvo“, navodi se u studiji. To su „veoma lepa, ali veoma jednostavna keramika“, dodao je Šarlu.
Veličina bedema – koji je mogao dostići visinu od oko pet metara (16 stopa) sugeriše da je al-Natah bio sedište neke vrste moćne lokalne vlasti.
Ova otkrića otkrivaju proces „sporog urbanizma“ tokom tranzicije između nomadskog i naseljenijeg seoskog života, navodi se u studiji.
Na primer, utvrđene oaze su mogle da budu u kontaktu jedna sa drugom u oblasti koja je još uvek u velikoj meri naseljena pastoralnim nomadskim grupama. Takve razmene su čak mogle da postave temelje „putu tamjana“ kojom se trgovalo začinima, tamjanom i smirnom od južne Arabije do Mediterana.
Al-Natah je još uvek bio mali u poređenju sa gradovima u Mesopotamiji ili Egiptu tokom tog perioda.
Ali u ovim ogromnim pustinjskim prostranstvima, čini se da postoji „drugi put ka urbanizaciji“ od takvih gradova-država, jedan „skromniji, mnogo sporiji i prilično specifičan za severozapad Arabije“, rekao je Šarlu.
