Drevna mutacija gena među stanovnicima prvih naroda Okeanije mogla bi ih učiniti podložnijim zaraznim bolestima poput gripa, prema novoj studiji naučnika sa medicinskog kampusa Univerziteta Kolorado Anschutz.
„Pronašli smo prilično raznovrstan skup gena u ovoj populaciji, ali postojao je jedan alel koji se zaista istakao u smislu genetskog sastava“, rekao je glavni autor studije dr Pol Norman, profesor biomedicinske informatike na Univerzitetu Kolorado. Medicinski fakultet. „Radili smo neka istraživanja i sumnjamo da je ovaj alel arhaičnog ljudskog porekla.
Studija je objavljena u časopisu Cell u saradnji sa istraživačima iz Australije, Papue Nove Gvineje, Meksika i Ujedinjenog Kraljevstva.
Istraživači su pratili alel, varijantu gena koja nastaje mutacijom, do „arhaičnih ljudi“ ili Denisovaca koji su se odvojili od modernih ljudi pre nego što su na kraju izumrli.
Naučnici veruju da su se prvi narodi Australije, Nove Gvineje, Američke Samoe, Nove Kaledonije, Solomonskih ostrva i drugih delova Okeanije susreli i ukrštali sa Denisovcima nakon što su napustili Afriku i putovali kroz Evropu i Evroaziju. Tamo istraživači veruju da su pokupili alel.
Poznat je kao KIR3DLI*114 i studija kaže da je široko rasprostranjen i jedinstven za Okeaniju kao alel koji potiče od ovih arhaičnih ljudi. Oni sumnjaju da može uticati na imuni odgovor tela na infekciju, među faktorima koji objašnjavaju ozbiljnost i loše ishode zaraznih bolesti među narodima Prvih nacija širom Okeanije.
„Verovatno nakon emigracije iz Afrike, današnji Okeanci prvih naroda odvojili su se od Evroazijaca“, navodi se u studiji. „Naknadna mešavina sa arhaičnim ljudima uvela je novi genetski materijal, koji ima veliki uticaj na gene imunog sistema.
Naučnici su proučavali imunogeni sastav ove grupe i identifikovali „jedinstvenu i divergentnu formu KIR3DL1“ sa karakteristikama arhaičnih ljudskih genetskih sekvenci. Zatim su istražili poreklo, distribuciju i funkcije alela da bi utvrdili da li je uticao na tok imuniteta ćelija prirodnog ubice (NK) širom Okeanije.
Norman je rekao da je alel verovatno nudio imuno-zaštitu u nekom trenutku, ali sada može učiniti narode prvih naroda podložnijim određenim zaraznim bolestima i drugim bolestima.
„Mora da je nekada imao zaštitni kvalitet i želimo da vidimo šta je to“, rekao je on.
Studija je otkrila da do 30% pojedinaca Prvih nacija u Okeaniji nosi ovaj alel ili oko pet miliona ljudi.
Implikacije su široke za urođeni i adaptivni imunitet, autoimunost, rak, imunoterapiju i neurološke bolesti. Studija pokazuje direktan uticaj arhaične genetike na narode prvih naroda Okeanije.
„Ovo je prva prava demonstracija zaista jasne funkcije jednog od ovih arhaičnih gena“, rekao je Norman. „Veća slika je da koristimo ove metode za proučavanje ovih populacija sa ciljem da se danas pozabavimo zdravstvenim nejednakostima i lečimo bolesti među populacijama.
Norman je primetio da ova studija iz stvarnog sveta predstavlja „našu sveobuhvatnu saradnju sa imunolozima i stručnjacima za zarazne bolesti sa Univerziteta u Melburnu u Australiji i Oksfordu u Velikoj Britaniji, strukturalnim biolozima sa Univerziteta Monaš, i autohtonim zdravstvenim istraživačima sa univerziteta Charles Darvin i Kueensland u Australiji. su veoma zahvalni svim učesnicima na njihovom doprinosu ovoj jedinstvenoj studiji.“
