U 90-ak godina otkako je otkriven, nikada nismo pronašli ništa slično drevnom, ranom permskom fosilu otkrivenom u italijanskim Alpima.
Zove se Tridentinosaurus antikuus, iskopan je 1931. i smatra se zaista izuzetnim nalazom. Datira od pre 280 miliona godina, pre dinosaurusa, smatralo se da predstavlja jedan od najstarijih fosila guštera ikada pronađenih.
Što je još uzbudljivije, njegova očuvanost je bila izuzetna: otisak tela životinje ocrtan u očuvanom mekom tkivu.
Pa, sada znamo zašto nikada nismo pronašli još jedan sličan fosil: to meko tkivo, prema novoj, mukotrpnoj analizi, uopšte nije meko tkivo. To je boja.
Do otkrića je došao tim na čelu sa paleobiologom Valentinom Rosi sa Univerzitetskog koledža Kork, koji je otkrio razornu prevaru dok je sprovodio studiju neobičnih ostataka.
„Na prvi pogled moram reći da sam mislio da fosil izgleda pomalo… neobično“, kaže Rosi za ScienceAlert.
„Druge moje kolege su mi rekli da su imali istu reakciju. Ali fosili su uvek pomalo čudni, pa sam nastavio sa istraživanjem i nakon analize mikrouzoraka onoga što je izgledalo kao obris tela (dakle, koža) shvatio sam da ništa nema smisla Molekularne analize su finalizirale rezultate da ono što smo imali nije karbonizovano meko tkivo, već crna boja.“
Tridentinosaurus je dugo vremena bio nešto kao fosilna slavna ličnost. Meko tkivo je retko očuvano; obično se raspada pre nego što dugi procesi fosilizacije zabeleže svoj otisak.
Kada se sačuva, može nam reći stvari o životinji kojoj je pripadao – na primer, boju i teksturu njene kože, pa čak i raspored njene anatomije i unutrašnjih organa.
Naučnici su došli do teorija o tome kako je meko tkivo Tridentinosaurusa sačuvano, ali niko nije detaljno proučavao kožu. Zbog toga su Rosi i njene kolege odlučile da pogledaju izbliza.
Početno UV skeniranje otkrilo je premaz preko celog fosila. Ovo je u prošlosti bilo standard za očuvanje delikatnih struktura i još uvek se ponekad radi za posebno krhke primerke. Međutim, ono što je bilo ispod premaza zahtevalo je detaljniju analizu.
Tim je koristio kombinaciju skenirajuće elektronske mikroskopije u kombinaciji sa spektroskopijom disperzije energije, difrakcijom mikro-rendgenskih zraka i Ramanovom i atenuiranom totalnom refleksijom – Fourier transformisanim infracrvenim spektroskopijama da analizira crni materijal za koji se smatra da je karbonizovana koža.
Uporedili su svoje rezultate sa brojnim materijalima. Uzorak je bio konzistentan, ne sa organskim materijalom, već sa proizvedenim crnim pigmentom kostiju koji se često viđa na istorijskim slikama.
Otkriće je bilo krajnje neočekivano, a istraživači su bili prilično uznemireni. Ali postoji srebrna obloga.
„Mislim da mogu iskreno da kažem da smo svi bili pomalo u šoku i tužni“, priseća se Rosi, „ali smo shvatili da je ovo uvid u istoriju paleontologije. Danas možemo da računamo na moćne tehnike koje nam omogućavaju da gledamo fosile na molekularnom nivou, a to nije bilo moguće ni pre 10 godina“.
Takođe, iako je ‘koža’ možda lažna, delovi fosila su originalni. Kosti zadnje noge preko kojih je slikana koža su prave, posebno butne kosti. Biće teško proučiti ove kosti ispod boje, iako će 3D slike moći da pomognu.
To znači da istraživači mogu raditi na razumevanju pravog Tridentinosaurusa, čak i upoređujući ga sa drugim fosilima koji su ranije možda bili odbačeni kao previše različiti da bi predstavljali istu vrstu ili rod.
Paleontolozi bi takođe mogli ponovo da posete lokaciju na kojoj je fosil pronađen, tražeći nove primerke, verovatno u boljem stanju očuvanosti.
Istraživanje je možda otkrilo glavnu tajnu Tridentinosaurusa – ali jedna blistava ostaje.
„Ne znamo ko je to uradio i ne znamo zašto“, kaže Rosi.
„Mislimo da je, pošto je deo kostiju vidljiv, kao i sitne koštane ljuske, neko pomislio da pokuša da iskopa na mestima gde su mislili da bi mogle biti druge kosti. Boja je možda naneta da bi ulepšala uzorak.“
Na ovo pitanje, međutim, verovatno nikada nećemo imati odgovor.
