Tajne naših predaka možda kriju ključ zašto je multipla skleroza (MS) češća među belim, severnim Evropljanima nego među južnijim populacijama Evrope.
Dok su naučnici do danas pronašli stotine gena koji su povezani sa MS, do petine stanovnika severne Evrope ima genetsku varijantu, nazvanu HLA-DRB1*15:01, koja predstavlja trostruko veći rizik od razvoja autoimune bolesti.
Odakle ova varijanta i zašto je opstala i proširila se misterija.
Međunarodni tim istraživača, na čelu sa Vilijamom Barijem sa Univerziteta u Kembridžu, sada misli da su na novom tragu.
Barie i njegove kolege kombinovali su desetine novosekvencionisanih srednjovekovnih i postsrednjovekovnih danskih genoma sa bazom podataka drevnih sekvenci da bi došli do baze podataka pojedinaca koji predstavljaju desetine hiljada godina čovečanstva širom Evroazije. Među njima, pronašli su „upečatljive obrasce“ u varijantama gena koje su danas povezane sa MS.
Radeći unazad kako bi se pratila rasprostranjenost varijanti kroz vreme, činilo se da geni potiču iz regiona istočne Evrope koji sada obuhvata Ukrajinu, jugozapadnu Rusiju i Zapadni Kazahstan, koji se zove Pontijska stepa.
Pre oko 5.000 godina, stočari u ovom regionu, zvani Jamnaja, migrirali su na zapad u severnu Evropu, ponevši sa sobom svoje gene.
Gde god su ovi geni otišli, činilo se da su varijante povezane sa MS-om bile podvrgnute ‘pozitivnoj selekciji’, što sugeriše da su nekada imale neku vrednost preživljavanja uprkos njihovoj modernoj vezi sa neurokognitivnim padom.
„To znači da sada možemo da razumemo i tražimo da lečimo MS za ono što ona zapravo jeste: rezultat genetske adaptacije na određene uslove životne sredine koji su se desili još u našoj praistoriji“, kaže neuroimunolog Lars Fuger sa Univerziteta u Oksfordu.
MS je uzrokovana time što se imunološki sistem tela greškom napada, i iako to može dovesti do razornih posledica kada se ne kontroliše, teoretski, preaktivan imuni sistem takođe može da zaštiti od patogena i kuge.
Ovo je možda dalo drevnim ljudima prednost, posebno pošto su razvili stočarstvo i naselili se u guste populacije, gde su bolesti mogle da haraju.
Kada su upoređivali njihove podatke sa oko 410.000 savremenih ljudskih genoma u UK Biobank, istraživači su otkrili da je učestalost varijante HLA-DRB1*15:01 bila „najveća u modernim populacijama iz Finske, Švedske i Islanda i u drevnim populacijama sa visokim udelom stepskog porekla“.
„Ovi rezultati su nas sve zaprepastili“, kaže Barrie.
„Oni pružaju ogroman korak napred u našem razumevanju evolucije MS i drugih autoimunih bolesti. Pokazivanje kako su stilovi života naših predaka uticali na savremeni rizik od bolesti samo naglašavaju koliko smo mi primaoci drevnog imunološkog sistema u savremenom svetu.“
U nedavnoj recenziji članka za Nature, naučni pisac Lionel A. Pousaz i istraživačica genomike Samira Asgari, pišu da su hipoteze Barija i njegovog tima „važeće“, ali da zahtevaju „konkretnije dokaze“.
„Njihovi nalazi otkrivaju razloge koji leže u osnovi gradijenta sever-jug u Evropi i ukazuju na potencijalnu evolucionu prednost koju su varijante rizika od multiple skleroze mogle da imaju u eri posle lova i sakupljanja“, piše dvojac.
„Međutim, potreban je budući rad kako bi se potvrdila predložena povezanost između zaraznih bolesti i rizika od multiple skleroze.“
Studija je objavljena u časopisu Priroda.
