Oznake na kamenom stubu na 12.000 godina starom arheološkom nalazištu u Turskoj verovatno predstavljaju najstariji solarni kalendar na svetu, nastao kao spomen na razorni udar komete, sugerišu stručnjaci.
Oznake u Gebekli Tepeu u južnoj Turskoj – drevni kompleks ograđenih prostora nalik hramovima ukrašenih zamršeno izrezbarenim simbolima – mogli bi da zabeleže astronomski događaj koji je pokrenuo ključnu promenu u ljudskoj civilizaciji, kažu istraživači.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Vreme i um, sugeriše da su drevni ljudi mogli da zabeleže svoja zapažanja sunca, meseca i sazvežđa u obliku solarnog kalendara, kreiranog da prati vreme i obeležava promenu godišnjih doba.
Nova analiza simbola u obliku slova V isklesanih na stubovima na lokaciji otkrila je da svaki V može predstavljati jedan dan. Ovo tumačenje je omogućilo istraživačima da izbroje solarni kalendar od 365 dana na jednom od stubova, koji se sastoji od 12 lunarnih meseci plus 11 dodatnih dana.
Letnji solsticij se pojavljuje kao poseban, poseban dan, predstavljen V koji se nosi oko vrata zveri nalik ptici za koju se smatralo da predstavlja sazvežđe letnjeg solsticija u to vreme. Druge statue u blizini, koje verovatno predstavljaju božanstva, pronađene su sa sličnim V-oznakama na vratu.
Pošto su prikazani i mesečev i sunčev ciklus, rezbarije bi mogle da predstavljaju najraniji takozvani lunisolarni kalendar na svetu, zasnovan na fazama Meseca i položaju Sunca – koji datira pre drugih poznatih kalendara ovog tipa mnogo milenijuma .
Drevni ljudi su možda napravili ove rezbarije u Gebekli Tepeu da zabeleže datum kada je roj fragmenata komete udario u Zemlju pre skoro 13.000 godina – ili 10.850 pre nove ere – kažu istraživači.
Pretpostavlja se da je udar komete doveo do mini ledenog doba koje je trajalo preko 1.200 godina, zbrisavši mnoge vrste velikih životinja. To je takođe moglo da izazove promene u načinu života i poljoprivredi za koje se smatralo da su povezane sa rođenjem civilizacije ubrzo potom u plodnom polumesecu zapadne Azije.
Čini se da drugi stub na tom mestu predstavlja tok meteora Taurida — za koji se smatra da je izvor fragmenata komete — koji traje 27 dana i izlazi iz pravca Vodolije i Riba.
Čini se da ovo otkriće takođe potvrđuje da su drevni ljudi mogli da zabeleže datume koristeći precesiju – kolebanje u Zemljinoj osi koje utiče na kretanje sazvežđa po nebu – najmanje 10.000 godina pre nego što je ovaj fenomen dokumentovao Hiparh iz Drevne Grčke 150. godine pre nove ere.
Čini se da su rezbarije ostale važne za ljude Gobekli Tepea milenijumima, što sugeriše da je udar možda pokrenuo novi kult ili religiju koja je uticala na razvoj civilizacije.
Ovo otkriće takođe podržava teoriju da se Zemlja suočava sa povećanim udarima kometa dok njena orbita prelazi putanju kružećih fragmenata komete, koje obično doživljavamo kao tokove meteora.
Dr Martin Svitman, sa Tehničke škole Univerziteta u Edinburgu, koji je vodio istraživanje, rekao je: „Izgleda da su stanovnici Gebekli Tepea bili pažljivi posmatrači neba, što je i za očekivati s obzirom da je njihov svet razorena kometa udarac.
„Ovaj događaj je možda pokrenuo civilizaciju pokretanjem nove religije i motivisanjem razvoja poljoprivrede da se izbore sa hladnom klimom. Verovatno su njihovi pokušaji da zabeleže ono što su videli prvi koraci ka razvoju pisanja milenijumima kasnije.“
