Drevna blaga Iraka suočavaju sa savremenom pretnjom

Drevna blaga Iraka suočavaju sa savremenom pretnjom

Iračka arheološka čuda koja su preživela milenijume i ratna razaranja sada se suočavaju sa savremenom pretnjom: biti raznesena i polako zatrpana peščanim olujama povezanim sa klimatskim promenama.

Drevna vavilonska blaga, mukotrpno otkopana, ponovo polako nestaju pod vetrom nanesenim peskom u zemlji isušenoj od sve veće vrućine i dugotrajnih suša.

Irak, jedna od zemalja koje su najteže pogođene klimatskim promenama, prošle godine je pretrpeo desetak velikih peščanih oluja koje su pretvorile nebo u narandžasto, zaustavile svakodnevni život i ostavile narod da ostaje bez vazduha.

Kada se oluje razbiju, slojevi sitnog peska prekrivaju sve — uključujući i sumerske ruševine Umm al-Akarib, „Majke škorpiona“, u južnoj pustinjskoj provinciji Di Kar.

Peščane oluje su polako počele da preokrenu godine tamošnjeg rada na otkopavanju fasada hramova od terakote i mnogih neprocenjivih artefakata, rekao je arheolog Akil al-Mansravi.

Arheolozi u Iraku su oduvek morali da lopataju pesak, ali sada obim raste.

Posle decenije sve jačih oluja, pesak u Um al-Akaribu sada „pokriva dobar deo lokacije“, koji datira oko 2350. godine pre nove ere i prostire se na više od pet kvadratnih kilometara, rekao je on.

U prošlosti je najveća pretnja bila pljačka antikviteta na ruševinama, gde su otkriveni fragmenti grnčarije i glinene ploče sa antičkim klinastim pismom.

Sada promenljivo vreme i njegov uticaj na zemlju, posebno puzajuća dezertifikacija, predstavljaju dodatnu pretnju za drevna mesta širom južnog Iraka, rekao je Mansravi.

„U narednih 10 godina“, rekao je on, „procenjuje se da bi pesak mogao da pokrije 80 do 90 odsto arheoloških nalazišta“.

Legendarna zemlja između reka Tigra i Eufrata bila je domaćin nekim od najranijih svetskih civilizacija, čiji su ostaci ugroženi u današnjem Iraku.

Zemlja bogata naftom se još uvek oporavlja od decenija diktature, rata i pobune i i dalje je opterećena pogrešnom vladavinom, korupcijom i široko rasprostranjenim siromaštvom.

Uz to, Irak je takođe jedna od pet zemalja koje su najviše pogođene nekim posledicama klimatskih promena, uključujući sušu, kažu Ujedinjene nacije.

Uzvodne brane u Turskoj i Iraku smanjile su tok njegovih velikih reka, a više vode se troši na drevni irački sistem navodnjavanja i zastarele poljoprivredne prakse.

Letnje temperature koje prelaze 50 stepeni Celzijusa (122 stepena Farenhajta) sada često pogađaju Irak gde su suše isušile poljoprivredne površine, terajući poljoprivrednike i stočare u prenaseljene gradove.

„Peščane oluje su postale učestalije, vetar je postao prašnjaviji, a temperature su porasle“, rekao je Džafar el Džoteri, profesor arheologije na iračkom univerzitetu Al Kadisija.

„Tlo je postalo krhko i fragmentovano zbog nedostatka vegetacije i korena“, objasnio je on.

Kako sve više farmera beži sa sela, „njihova zemlja je ostavljena i napuštena, a njeno tlo postaje sve izloženije vetru“.

Vetrovi podižu „više fragmenata sedimenta koji dospevaju do arheoloških nalazišta“, rekao je Joteri, dodajući da „pesak i mulj izazivaju fizičko trošenje i raspadanje zgrada“.

Problem je otežan zbog salinizacije, rekao je Mark Altavel, profesor arheologije Bliskog istoka na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

Tokom ekstremnih vrućina, objasnio je on, voda na površini zemlje tako brzo isparava da zemlja ne upija kristale, koji ostaju kao kora.

„Kada je hipersuvo, voda brzo isparava i to ostavlja ostatke soli“, rekao je on i dodao da se „to vidi na ciglama“.

Džoteri je rekao da so u zemlji koju nose peščane oluje izaziva „hemijsko trošenje arheoloških zgrada“.

Iračke vlasti insistiraju na tome da se bave kompleksnim i višeslojnim problemom.

Vlada „radi na obuzdavanju peščanih dina“, rekao je Šamel Ibrahim, direktor za antikvitete u provinciji Di Kar.

On je ukazao na plan za sadnju „zelenog pojasa“ drveća po ceni od oko 3,8 miliona dolara.

Ali Džoteri je izrazio sumnju, rekavši da je za održavanje vegetacije „potrebno puno vode“.

Kada je reč o klimatskim promenama, rekao je, „mi smo zemlja koja se najviše suočava, a najmanje deluje. Mi smo na dnu liste u pogledu delovanja protiv klimatskih promena.“