Studija koja istražuje mehanizme zašto se kognitivne performanse poboljšavaju kao odgovor na vežbanje, otkrila je da dopamin igra ključnu ulogu.
Poznato je da se neurotransmiter i hormon – koji su povezani sa zadovoljstvom, zadovoljstvom i motivacijom – povećavaju kada vežbate. Nova otkrića sugerišu da je to takođe povezano sa bržim vremenom reakcije tokom vežbanja.
Istraživači koji stoje iza otkrića kažu da bi to moglo dovesti do novog terapijskog puta za kognitivno zdravlje, zbog značajne uloge dopamina u nekoliko stanja, uključujući Parkinsonovu bolest, šizofreniju, ADHD, zavisnost i depresiju. Njihov rad je objavljen u časopisu The Journal of Physiology.
Oni su izmerili oslobađanje dopamina u mozgu pomoću sofisticiranog uređaja za skeniranje, poznatog kao pozitronska emisiona tomografija (PET). Prati metaboličku i biohemijsku aktivnost ćelija u telu.
Rezultati su otkrili da kada je učesnik vozio bicikl ležeći u mašini, njihov mozak je povećao količinu oslobađanja dopamina i da je ovaj proces bio povezan sa poboljšanim vremenom reakcije.
Dr Džo Kostelo, sa Univerziteta za sport, zdravlje i nauku o vežbanju (SHES), rekao je: „Znamo da kardiovaskularne vežbe poboljšavaju kognitivne performanse, ali tačni mehanizmi koji stoje iza ovog procesa do sada nisu rigorozno istraženi kod ljudi.
„Koristeći nove tehnike snimanja mozga, bili smo u mogućnosti da ispitamo ulogu koju dopamin igra u jačanju funkcije mozga tokom vežbanja, a rezultati su zaista obećavajući. Naša trenutna studija sugeriše da je hormon važan neuromodulator za poboljšanje vremena reakcije.“
„Ovi nalazi podržavaju sve veće dokaze da je recept za vežbanje održiva terapija za niz zdravstvenih stanja tokom životnog veka.“
Kao deo studije, sprovedena su tri eksperimenta sa ukupno 52 muška učesnika. U prvom, pojedinci su zamoljeni da obavljaju kognitivne zadatke u mirovanju i dok voze bicikl u PET skeneru, kako bi tim mogao da prati kretanje dopamina u njihovom mozgu.
Drugi je koristio električnu stimulaciju mišića da bi testirao da li bi prisilno kretanje mišića da bi se stimulisalo vežbanje takođe poboljšalo kognitivne performanse. Poslednji eksperiment je kombinovao i dobrovoljnu i nevoljnu vežbu.
U eksperimentima u kojima je sprovedena dobrovoljna vežba, poboljšane su kognitivne performanse. To nije bio slučaj kada se koristila samo prisilna električna stimulacija.
Soichi Ando, vanredni profesor u laboratoriji za nauku o zdravlju i sportu na Univerzitetu za elektro-komunikacije u Japanu, rekao je: „Želeli smo da uklonimo voljno kretanje mišića za deo studije, da vidimo da li proces u kojem akutna vežba poboljšava kognitivne performanse Ali naši rezultati pokazuju da vežba mora biti od centralnih signala mozga, a ne samo od samog mišića.
„Ovo sugeriše da kada kažemo našoj centralnoj komandi da pomera naše telo tokom treninga, to je proces koji pomaže oslobađanju dopamina u mozgu.“
Prethodna studija tima ispitivala je odnos između nivoa kiseonika, kognitivnih performansi i vežbanja, kako bi testirala teoriju da što više kiseonika udišemo tokom vežbanja, to je naš mozak budniji. Nisu pronašli nikakvu promenu u vremenu reakcije pojedinca kada se vozi biciklom kako unutar tako i izvan okruženja sa niskim nivoom kiseonika (hipoksija).
„Ovi najnoviji nalazi podržavaju našu prethodnu teoriju da na kognitivne performanse tokom vežbanja utiču promene hormona koji regulišu mozak, uključujući dopamin“, dodao je dr Kostelo.
„Takođe bi mogao postojati niz drugih psihofizioloških faktora, uključujući cerebralni protok krvi, uzbuđenje i motivaciju koji igraju ulogu.“
Istraživači kažu da su hitno potrebne dalje studije da bi se u potpunosti razumelo kako je oslobađanje dopamina povezano sa kognitivnim performansama nakon vežbanja.
Autori takođe prepoznaju ograničenja veličine uzorka koja je relativno mala i preporučuju da je potrebno više učesnika u budućim eksperimentima, iz niza populacija, uključujući žene i starije osobe, tokom dužeg vremenskog perioda.
