Entomolog i njegova ćerka ekolog ocrtali su dramatične promene koje su se dogodile u poslednjih pola veka u šumama kanjona Belog hrasta u Nacionalnom parku Šenandoa zbog gljivice raka.
U svom radu objavljenom na sajtu otvorenog pristupa PLOS ONE, Ričard Karban sa Univerziteta Kalifornija-Dejvis i Kler Karban sa Univerziteta Kolorado, Boulder, opisuju kako šuma izgleda danas u poređenju sa kasnim 1970-im kao sredstvo za isticanje uticaj koji gljivične infekcije mogu imati na šumsku sredinu.
Kako primećuju Karbans, 1920-ih, istraživači su sproveli istraživanje šume u kanjonu Belog hrasta – primetili su da su kesteni i hrastovi bili dominantna krošnja. Kasnije, 1950. godine, botaničar i ekolog Lusi Braun opisala je sastav šume u svojoj knjizi „Listopadne šume istočne Severne Amerike“; i ona je primetila dominaciju hrasta i kestena.
Godine 1977, Ričard Karban je pregledao šumu i otkrio da je veoma slična Braun opisao. Ali kada se 2021. vratio u šumu, ovog puta sa ćerkom, bio je iznenađen kada je otkrio da je došlo do suštinskih promena. Par je ubrzo saznao iz prethodnih istraživanja da je gljivica Criphonectria parasitica – gljivica raka – prvenstveno odgovorna za promene. Ubio je skoro sva stabla kestena.
Istraživači su primetili da se čini da šuma reaguje sporo – umesto da hrastovi preuzmu vlast i postanu jedino dominantno veliko drvo u šumi, manja stabla, kao što je breza, počela su da popunjavaju praznine. Istraživači su primetili da nisu nestali svi tragovi stabla kestena – i dalje je ostalo drveća koja su se vratila u oblik žbunja.
Istraživači planiraju da nastave proučavanje šume, nadajući se da će bolje razumeti zašto je bilo tako sporo da reaguje na relativno iznenadni nestanak dominantne vrste drveća. Takođe planiraju da dokumentuju druge promene, kao što je povećanje populacije jelena, jer je povećanje grmlja dovelo do veće ponude hrane. Pitaju se i da li je izostanak velikih požara u šumi posledica promene krošnje.
