Uprkos nekoj konvencionalnoj mudrosti koja govori suprotno, suprotnosti se zapravo ne privlače.
To je zaključak iz opsežne CU Boulder analize više od 130 osobina i uključujući milione parova tokom više od jednog veka.
„Naši nalazi pokazuju da je veća verovatnoća da će ptice od perja da se jataju zajedno“, rekla je prva autorka Tanja Horvic, doktorantka na Odeljenju za psihologiju i neuronauku i Institutu za genetiku ponašanja (IBG).
Studija, objavljena danas u časopisu Nature Human Behavior, potvrđuje ono na šta su pojedinačne studije nagoveštavale decenijama, prkoseći prastaroj izreci da se „suprotnosti privlače“.
Utvrđeno je da je za između 82% i 89% analiziranih osobina – u rasponu od političkih sklonosti do starosti prvog odnosa do navika upotrebe supstanci – verovatnije da će partneri biti slični.
Za samo 3% osobina, i to samo u jednom delu njihove analize, pojedinci su težili partnerstvu sa onima koji su bili drugačiji od njih.
Osim što rasvetljava nevidljive sile koje mogu oblikovati međuljudske odnose, istraživanje ima važne implikacije za polje genetskih istraživanja.
„Mnogi modeli u genetici pretpostavljaju da je ljudsko parenje nasumično. Ova studija pokazuje da je ova pretpostavka verovatno pogrešna“, rekao je stariji autor i direktor IBG Met Keler, napominjući da ono što je poznato kao „asortativno parenje“—kada se uparuju pojedinci sa sličnim osobinama gore—može iskriviti nalaze genetskih studija.
Za novi rad, autori su sproveli i pregled, ili meta-analizu, prethodnih istraživanja i sopstvenu originalnu analizu podataka.
Za meta-analizu, posmatrali su 22 osobine u 199 studija uključujući milione muško-ženskih ko-roditelja, verenih parova, bračnih parova ili parova koji žive zajedno. Najstarija studija sprovedena je 1903. godine.
Pored toga, koristili su skup podataka nazvan UK Biobank za proučavanje 133 osobine, uključujući mnoge koje se retko proučavaju, u skoro 80.000 parova suprotnog pola u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Istopolni parovi nisu bili uključeni u istraživanje. Pošto se obrasci tamo mogu značajno razlikovati, autori ih sada istražuju odvojeno.
U obe analize, osobine kao što su politički i verski stavovi, nivo obrazovanja i određene mere koeficijenta inteligencije pokazale su posebno visoke korelacije.
Na primer, na skali u kojoj nula znači da nema korelacije, a 1 znači da parovi uvek dele tu osobinu, korelacija za političke vrednosti je bila 0,58.
Osobine u vezi sa upotrebom supstanci takođe su pokazale visoku korelaciju, pri čemu su teški pušači, teški alkoholičari i trezvenici skloni da se udruže sa onima sa sličnim navikama.
U međuvremenu, osobine poput visine i težine, medicinskih stanja i osobina ličnosti pokazale su daleko niže, ali ipak pozitivne korelacije. Na primer, korelacija za neuroticizam je bila .11.
Za neke osobine, kao što je ekstrovertnost, uopšte nije bilo velike korelacije.
„Ljudi imaju sve ove teorije da ekstroverti vole introverte ili ekstroverte kao druge ekstroverte, ali činjenica je da je to otprilike kao bacanje novčića: ekstroverti će na sličan način završiti sa ekstrovertima kao i sa introvertima“, rekao je Horvic.
U meta-analizi, istraživači nisu pronašli „nema ubedljivih dokaza“ o bilo kojoj osobini koju suprotnosti privlače. U uzorku UK Biobanke pronašli su pregršt osobina za koje se činilo da postoji negativna korelacija, iako mala.
Među njima su: hronotip (da li je neko „jutarnja ševa“ ili „noćna sova“), sklonost brizi i poteškoće sa sluhom.
Mora se uraditi više istraživanja kako bi se ti nalazi raspakovali, rekli su.
Osobina po kojoj su parovi najverovatnije bili slični bila je, nije iznenađujuće, godina rođenja.
Ali čak i retko proučavane osobine, poput toga koliko je seksualnih partnera osoba imala ili da li su bile dojene kao dete, pokazale su izvesnu korelaciju.
„Ovi nalazi sugerišu da čak i u situacijama kada osećamo da imamo izbor u vezi sa našim odnosima, možda postoje mehanizmi koji se dešavaju iza kulisa kojih nismo u potpunosti svesni“, rekao je Horvic.
Autori primećuju da parovi dele osobine iz različitih razloga: Neki odrastaju u istom području. Neke privlače ljudi koji su im slični. Neki postaju sličniji što su duže zajedno.
U zavisnosti od uzroka, mogu postojati nizvodne posledice.
Na primer, Horvic objašnjava, ako je veća verovatnoća da će niski ljudi proizvoditi potomstvo sa niskim ljudima i visokim ljudima sa visokim ljudima, u sledećoj generaciji bi moglo biti više ljudi na ekstremnim visinama. Isto važi i za psihijatrijske, medicinske ili druge osobine.
Mogu postojati i društvene implikacije.
Na primer, neke male prethodne studije sugerišu da je sve veća verovatnoća da će se ljudi u SAD udružiti sa ljudima sa sličnim obrazovanjem – trend koji bi, neki teoretizirali, mogao proširiti socioekonomsku podelu.
Naročito, nova studija je takođe pokazala da se snaga korelacije za osobine razlikuje u različitim populacijama. Oni se verovatno takođe menjaju tokom vremena, sumnjaju.
Istraživači upozoravaju da su korelacije koje su otkrili bile prilično skromne i da ih ne treba prenaglašavati ili zloupotrebljavati za promovisanje agende (Horvic ističe da je asortativno istraživanje parenja, tragično, kooptirao eugenički pokret).
Oni se nadaju da će studija pokrenuti više istraživanja u različitim disciplinama, od ekonomije preko sociologije do antropologije i psihologije.
„Nadamo se da ljudi mogu da iskoriste ove podatke da urade sopstvene analize i saznaju više o tome kako i zašto ljudi završavaju u vezama koje imaju“, rekla je ona.
