Odavno je poznato da virusne infekcije mogu biti teže kod muškaraca nego kod žena, ali pitanje zašto je ostalo misterija – do sada. Ključ može biti u epigenetskom regulatoru koji pojačava aktivnost specijalizovanih antivirusnih imunih ćelija poznatih kao prirodne ćelije ubice (NK).
U studiji objavljenoj 16. marta u recenziranom časopisu Nature Immunologi, tim istraživača sa UCLA otkrio je da ženske mišje i ljudske NK ćelije imaju dodatnu kopiju gena povezanog sa X hromozomom koji se zove UTX. UTX deluje kao epigenetski regulator za jačanje antivirusne funkcije NK ćelija, dok potiskuje broj NK ćelija.
„Iako je dobro poznato da muškarci imaju više NK ćelija u odnosu na žene, nismo razumeli zašto povećani broj NK ćelija nije bio zaštitniji tokom virusnih infekcija. Ispostavilo se da žene imaju više UTX u svojim NK ćelijama nego što ih ima. muškarci, što im omogućava da se efikasnije bore protiv virusnih infekcija“, rekla je ko-stara autorka dr Maureen Su, profesor mikrobiološke imunologije i molekularne genetike i pedijatrije na Medicinskom fakultetu David Geffen na UCLA.
Istraživači su primetili da je ovo tačno bez obzira da li su miševi imali gonade (jajnike kod ženki; testise kod muškaraca), što ukazuje da uočena osobina nije povezana sa hormonima. Štaviše, ženke miševa sa nižom ekspresijom UTX-a imale su više NK ćelija koje nisu bile toliko sposobne da kontrolišu virusnu infekciju.
„Ovo implicira UTX kao kritičnu molekularnu determinantu polnih razlika u NK ćelijama“, rekla je vodeći autor studije Mandi Cheng, diplomirani student molekularne biologije na UCLA.
Nalazi sugerišu da terapije koje uključuju imune odgovore treba da se pomaknu dalje od pristupa „jedne veličine za sve“ i ka modelu precizne medicine, poznatom i kao personalizovana medicina, koji kroji tretmane koji uzimaju u obzir individualne razlike ljudi, kao što je genetika. , životne sredine i drugih faktora koji utiču na zdravlje i rizik od bolesti, pišu istraživači.
„S obzirom na nedavno uzbuđenje korišćenjem NK ćelija u klinici, moraćemo da uključimo seks kao biološki faktor u odluke o lečenju i dizajnu imunoterapije“, rekao je ko-stariji autor Tim O’Salivan, docent mikrobiologije, imunologije i molekularne genetike u školi Gefen.
Koautori studije su Joei Li, Luke Riggan, Brian Chen, Rana Iakhshi Tafti, Scott Chin, Feiiang Ma, Matteo Pellegrini, Halei Hrncir i Arthur Arnold, svi sa UCLA.
