Za Mišela Talagranda, koji je u sredu osvojio Abelovu nagradu za matematiku, matematika je pružila zabavan život bez svih ograničenja – i beg od problema sa očima koje je patio kao dete.
„Matematika, što više radiš, to je lakše“, rekao je 72-godišnjak u intervjuu za AFP.
On je peti francuski Abelov dobitnik otkako je norveška vlada 2003. godine ustanovila nagradu kako bi nadoknadila nedostatak Nobelove nagrade za matematiku.
Talagrandova karijera u funkcionalnoj analizi i teoriji verovatnoće dovela je do toga da je ukrotio neke od neverovatno komplikovanih granica slučajnog ponašanja.
Ali matematičar je rekao da je upravo „proučavao veoma jednostavne stvari razumevajući ih potpuno temeljno“.
Talagrand je rekao da je bio zapanjen kada mu je Norveška akademija nauka i književnosti rekla da je osvojio Abelovu nagradu.
„Nisam reagovao – bukvalno nisam razmišljao bar pet sekundi“, rekao je on i dodao da je veoma srećan zbog supruge i dvoje dece.
Kada je bio mlad, Talagrand se okrenuo matematici samo „iz nužde“, rekao je.
Do svoje 15. godine pretrpeo je višestruko odvajanje mrežnjače i „živeo u strahu da će oslepeti“.
Ne mogavši da trči sa prijateljima u Lionu, Talagrand se udubio u svoje studije.
Njegov otac je diplomirao matematiku i on je krenuo istim putem. Rekao je da je bio „srednji“ student u drugim oblastima.
Talagrand je bio posebno loš u pravopisu, i još uvek se obrušava na ono što on naziva „proizvoljnim pravilima“.
Naročito u poređenju sa matematikom, koja ima „redosled po kome dobro radite ako ste osetljivi na nju“, rekao je on.
Godine 1974. Talagranda je angažovao Francuski nacionalni centar za naučna istraživanja (CNRS), pre nego što je dobio doktorat na Univerzitetu Pariz VI.
Proveo je deceniju proučavajući funkcionalnu analizu pre nego što je pronašao svoju „stvar“: verovatnoću.
Tada je Talagrand razvio svoju uticajnu teoriju o „Gausovim procesima“, koja je omogućila proučavanje nekih nasumičnih pojava.
Australijski matematičar Met Parker rekao je da je Talagrand pomogao da se ukrote ovi „komplikovani slučajni procesi“.
Fizičari su ranije razvili teorije o granicama ponašanja slučajnosti, ali Talagrand je mogao da koristi matematiku da dokaže ove granice, rekao je Parker na veb stranici Abelove nagrade.
„U izvesnom smislu, stvari su jednostavne koliko bi mogle biti – dok matematički objekti mogu biti monstruozno komplikovani“, rekao je Talagrand.
Njegov rad na produbljivanju razumevanja slučajnih pojava „postao je suštinski u današnjem svetu“, navodi CNRS, navodeći algoritme koji su „osnova naših vremenskih prognoza i naših glavnih lingvističkih modela“.
Umesto da stvara „brutalnu transformaciju“, Talagrand svoja otkrića smatra kolektivnim delom koje je uporedio sa „izgradnjom katedrale u koju svi polažu kamen“.
On je primetio da je francuska matematika dobro napredovala na elitnom nivou, osvajajući i Abelove nagrade i Fildsove medalje – što je drugo ekvivalentno Nobelu iz matematike, koji se dodeljuje samo matematičarima mlađim od 40 godina.
Ali situacija je daleko manje briljantna u školama, gde mlade ljude sve manje privlači ova disciplina, žalio se on.
Novi Abelov pobednik priznao je da matematika u početku može da bude zastrašujuća, ali je ponovo naglasio svoje uverenje da je sve lakše što više radite.
Savetovao je nadobudnim matematičarima da ne brinu o neuspehu.
„Možete ne uspeti da rešite problem 10 puta – ali to nije važno ako uspete iz 11. pokušaja“, rekao je on.
To takođe može biti težak posao.
„Celog života sam radio do iznemoglosti – ali tako sam se zabavljao!“ rekao je.
„Sa matematikom, imate sve resurse u sebi. Radite bez ikakvih ograničenja, bez brige o novcu ili šefovima“, dodao je on.
„To je divno.“
Talagrand će svoju nagradu, uključujući ček od 7,5 miliona kruna (705.000 dolara), primiti u Oslu 21. maja.
