Istraživanja su otkrila da bumbari biraju hranu kako bi sakupili najviše šećera iz cveća u najkraćem vremenu – čak i ako to znači da koriste više energije u procesu – da bi obezbedili trenutni energetski podsticaj za koloniju.
Nova studija koja istražuje ispijanje nektara kod jedne od najčešćih bumbara u Velikoj Britaniji, Bombus terrestris, otkrila je da kada traže hranu, oni maksimiziraju količinu šećera nektara koju unose nazad u koloniju svakog minuta.
Da bi napravili svoj izbor, bumbari trguju vremenom koje provode sakupljajući nektar sa energetskim sadržajem tog nektara. To znači da će sakupljati nektar kojem je teško pristupiti – ali samo ako sadržaj šećera u tom nektaru čini da se to isplati.
Ovaj veliki i brz pristup je u suprotnosti sa ishranom medonosnih pčela: medonosne pčele donose odluke tako što optimizuju svoju individualnu potrošnju energije za svaki nektar koji sakupe. Ovaj odmereniji pristup trebalo bi da produži radni vek pčele.
„Dok se hrane, bumbari donose odluke o tome koji će izvori nektara dati najveći trenutni povrat energije, umesto da optimizuju energetsku efikasnost svoje hrane“, rekao je dr Džonatan Patrik, zajednički prvi autor izveštaja, koji je započeo istraživanje dok na Odseku za biljne nauke Univerziteta u Kembridžu. Pijenje dok lebdi oduzima više vremena i energije, dok je sletanje i mirovanje brže i zahteva mnogo manje napora. Zasluge: Hamish Simington
Patrik, sada sa sedištem na Univerzitetu u Oksfordu, dodao je: „Naši rezultati nam omogućavaju da napravimo predviđanja o vrstama cveća koje će bumbari verovatno posetiti, što bi moglo da utiče na izbor cveća koje će se posaditi na marginama polja da podrži ove važne oprašivače. To je takođe relevantno za uzgajivače useva koji žele da prave sorte koje su „bolje“ za bumbare.“
Rezultati su objavljeni u časopisu iScience.
Tokom šest meseci istraživači su napravili 60.000 posmatranja ponašanja bumbara, omogućavajući im da precizno procene energiju bumbara u potrazi za hranom. Bio je to mukotrpan posao: svaki bumbar u radnoj sobi posmatran je do osam sati dnevno bez pauze.
Tim je koristio vertikalno i horizontalno orijentisano veštačko cveće, sa površinama koje su bile klizave i koje je bumbarima bilo teško uhvatiti.
Prilagođeni kompjuterski program omogućio je timu da izmeri vreme u deliću sekunde dok su bumbari leteli između veštačkog cveća i hranili se iz njih. To je značilo da je tim mogao da prati koliko energije su bumbari potrošili leteći, kao i koliko su prikupili dok su pili, i da identifikuje kako su bumbari odlučili da li da potroše dodatno vreme i energiju na prikupljanje nektara sa visokim sadržajem šećera sa klizavog cveća ili da uzmu lakšu opciju sakupljanja nektara sa nižim sadržajem šećera sa cveća na koje bi mogli da slete. Timelapse istraživača koji izvodi eksperiment sa jednim bumbarom. Zasluge: Hamish Simington
„Neverovatno je da čak i sa mozgom manjim od semena susama, bumbari mogu da donose tako složene odluke“, rekao je dr Hemiš Simington sa Odeljenja za nauke o biljkama Univerziteta u Kembridžu i zajednički prvi autor izveštaja.
Dodao je: „Jasno je da ishrana bumbara nije zasnovana na jednostavnoj ideji da „što više šećera ima u nektaru, to je bolje“ – mnogo je suptilnije od toga. I naglašava da još uvek ima toliko toga da se nauči o insektima ponašanje.“
Pojedinačni bumbari su dobili jedan od tri testa. U prvom testu, nektar na vertikalnom i horizontalnom veštačkom cveću imao je istu količinu šećera, a bumbari su napravili očigledan izbor da se hrane iz horizontalnih cvetova, umesto da troše dodatno vreme i energiju lebdeći na vertikalnim. Bumbari u poseti veštačkom cveću. Zasluge: iScience /Pattrick and Simington et al.
U drugom testu, nektar na vertikalnim cvetovima bio je mnogo slatkiji od nektara na horizontalnim cvetovima, a bumbari su birali da piju skoro isključivo iz vertikalnih cvetova.
U trećem testu, vertikalni cvetovi su ponudili nektar koji je bio samo malo slatkiji od horizontalnih cvetova. Ovo je stvorilo situaciju u kojoj su bumbari morali da naprave kompromis između vremena i energije koju su potrošili na traženje hrane i energije u nektaru koji su pili — i prešli su na hranjenje sa horizontalnog cveća.
Rezultati pokazuju da bumbari mogu da odluče da potroše dodatno vreme i energiju tražeći hranu iz teško dostupnih izvora nektara – ali samo ako je nagrada vredna toga.
Bumbari piju nektar iz cveća, a zatim ga vraćaju u svoje gnezdo — povratkom — da ga koriste drugi bumbari u gnezdu. Za razliku od medonosnih pčela, bumbari čuvaju samo malu količinu nektara u gnezdu, tako da moraju da iskoriste svaku priliku za ishranu.
