Tim naučnika za Zemlju i životnu sredinu iz CMCC fondacije – Evro-mediteranskog centra za klimatske promene, u saradnji sa parom kolega sa Univerziteta u Bostonu, pronašao je dokaze koji sugerišu da bi čak 246 miliona ljudi širom sveta moglo biti izloženo riziku od toplote izloženost do 2050. zbog globalnog zagrevanja i starenja stanovništva.
U svom radu objavljenom u časopisu Nature Communications, grupa opisuje kako su koristili klimatske modele za procenu globalnih žarišta i upoređivali ih sa projekcijama stanovništva za ista područja.
Planeta postaje toplija zbog veštačkih emisija gasova staklene bašte koji ulaze u atmosferu. Ali neće svi delovi planete postati topliji u istom stepenu – očekuje se da će neka mesta, kao što su delovi Afrike i Azije, postati toplija od drugih mesta.
Nažalost, u isto vreme raste i broj ljudi starijih od 60 godina — očekuje se da će se njihov broj udvostručiti do 2050. godine, pri čemu veliki broj njih živi u Aziji i Africi — u zemljama gde su klima uređaji retki.
U ovoj novoj studiji, istraživački tim je primetio da iako je urađeno mnogo istraživanja kako bi se bolje razumeo uticaj ekstremne toplote na starije ljude, malo je posla urađeno da bi se otkrilo koliko bi njih moglo biti u opasnosti u narednim godinama . Da bi saznali, pogledali su i klimatske i populacione modele za godine koje su prethodile 2050.
Klimatski modeli su pokazali da će globalni prosečan broj izuzetno toplih dana porasti sa otprilike 10 na 20 u narednih 30 godina. Istraživači su takođe otkrili da će ti topli dani biti topliji, u zavisnosti od toga gde se dešavaju.
Populacioni modeli su pokazali da će otprilike 23% ljudi starijih od 69 godina živeti u delovima sveta koji će iskusiti te opasno visoke temperature – taj procenat je danas samo 14%.
Sve u svemu, istraživački tim je otkrio da od 177 do 246 miliona ljudi starijih od 69 godina može da živi na mestima koja će redovno imati opasno visoke temperature do 2050. godine, što mnoge od njih dovodi u opasnost od bolesti ili smrti uzrokovanih izloženošću.
