Kada su savremeni ljudi prvi put izašli iz Afrike, krenuli su stopama druge ljudske vrste koja se usudila da ode pre njih.
Na kraju su naši hrabri preci sustigli svoje rođake neandertalce i učinili nešto više od pukog druženja.
Nova genetska analiza najranijih poznatih modernih ljudskih ostataka pronađenih u Ranisu u Nemačkoj i Zlati kunu u Češkoj Republici sugeriše da su se emigrantski Homo sapiens i Homo neanderthalensis mešali pre izvesnog vremena između 45.000 i 49.000 godina. Nalazi antropologa Instituta Maks Plank Areva Sumera i međunarodnog tima kolega noviji su od prethodnih procena.
Danas, svi ljudi osim onih koji imaju samo afričko nasleđe nose obeležja ove zajednice u svom DNK. Nalazi studije sugerišu da se ova genetska razmena dogodila otprilike 80 generacija pre rođenja pojedinaca koje su testirali, a kao i kod prethodnih istraživanja, rezultati sugerišu da su se takvi susreti verovatno desili više puta.
„Naše analize pokazuju da se populacija Zlatы kun/Ranis rano odvojila od loze koja je vodila do drugih ne-Afrikanaca i da nisu ostavili potomke među današnjim ljudima“, pišu istraživači u svom radu.
„Neandertalski DNK koji nose je stoga mogao biti uveden posebnim događajem od onog koji je uveo neandertalsku DNK identifikovanu u svim današnjim populacijama izvan Afrike.
Istraživači su analizirali nuklearne genome šest osoba pronađenih u Ranisu, a datiraju od pre oko 45.000 godina. Njihova majčinska mitohondrijalna DNK ih je prethodno identifikovala kao Homo sapiensa, ali nije mogla da pruži dovoljno konteksta da pokaže u kakvom su srodstvu sa drugim ljudima u regionu koji su bili povezani sa specifičnom kulturom pravljenja alata.
„Na naše iznenađenje, otkrili smo genetski odnos petog ili šestog stepena između Zlatы kuna i dve osobe iz Ranisa“, kaže Sumer. „To znači da je Zlatы kun bio genetski deo proširene porodice Ranisa i verovatno je takođe pravio alate tipa [linkombijansko-ranisijsko-jerzmanovičanski].“
Tim je uspeo da izvuče visokokvalitetni drevni DNK iz jedne od 13 pojedinaca iz Ranisa, zajedno sa jednom osobom Zlatы kun iz Češke.
Grupa Zlatы kun/Ranis ima gene koji kodiraju tamnu kožu, kosu i oči, kao što bi se očekivalo od nedavnih afričkih migranata. Poređenje gena koje dele dve grupe sugeriše da su ovi rani moderni ljudski pioniri imali populaciju od oko nekoliko stotina pojedinaca.
„Ovi rezultati nam pružaju dublje razumevanje najranijih pionira koji su se naselili u Evropi“, objašnjava Johanes Krauze, biohemičar Instituta Maks Plank. „Oni takođe ukazuju na to da bilo koji moderni ljudski ostaci pronađeni van Afrike koji su stariji od 50.000 godina nisu mogli biti deo uobičajene neafričke populacije koja se ukrštala sa neandertalcima i koja se sada nalazi u većem delu sveta.
Drugi novi rad koji je ispitao 300 ljudskih genoma koji obuhvataju poslednjih 50.000 godina sugeriše da je velika većina naših neandertalskih gena uvedena u jednom produženom periodu između 50.500 i 43.500 godina. Ovo je paralelno sa nalazima drugog dokumenta i može potencijalno uključiti drugačiji talas migranata, uključujući naše direktne pretke.
Genetičar Instituta Maks Plank Leonardo Jasi i njegove kolege uporedili su 59 drevnih ljudskih genoma sa 275 globalno različitih savremenih ljudi. Čini se da je brza prirodna selekcija zadržala ili izbacila neandertalske gene iz naših genoma u roku od oko 100 generacija, svodeći ga bliže nivou koji mnogi od nas i danas dele.
