U martu 1827, Ludvig van Betoven, nemački kompozitor, preminuo je nakon dugotrajne borbe sa bolešću. Dok su njegovi saradnici pregledali njegove lične stvari, pronašli su testament u kojem je Betoven tražio da se otkriju detalji o njegovom zdravstvenom stanju. Poznato je da je Betoven bio funkcionalno gluv do sredine 40-ih godina života, što je predstavljalo izazov kako za njega lično, tako i medicinsku zajednicu.
Genetskom analizom DNK iz autentičnih uzoraka Betovenove kose, istraživači su pokušali da razjasne njegove zdravstvene probleme, uključujući gubitak sluha koji je uticao na njegovu karijeru kao muzičara. Iako su postojale pretpostavke o uzrocima njegovog gubitka sluha, poput tinitusa i smanjene tolerancije na glasnu buku, definitivni uzroci nisu bili potpuno razjašnjeni. Pored problema sa sluhom, Betoven je patio od jakih bolova u stomaku i problema sa jetrom, koji su se manifestovali godinama pre njegove smrti.
Nova studija objavljena 2023. godine otkriva da uzorci kose korišćeni za analizu zapravo nisu pripadali Betovenu, već nepoznatoj ženi. Nadalje, analiza je pokazala da je Betoven verovatno preminuo usled infekcije hepatitisom B, koja se pogoršala njegovim opijanjem i drugim faktorima rizika.
Pored zdravstvenih problema, istraživanje je otkrilo da postoji nepodudarnost u hromozomima uzoraka kose sa modernim rođacima Betovena, što ukazuje na vanbračnu seksualnu aktivnost u njegovoj očinskoj liniji. Ova saznanja pružaju novi uvid u život ovog čuvenog kompozitora.
Ova studija naglašava važnost nastavka istraživanja kako bi se bolje razumeli zdravstveni problemi i genetska istorija Ludviga van Betovena. Iako su mnoga pitanja i dalje otvorena, naučna zajednica je posvećena pronalaženju odgovora koji bi osvetlili život i nasleđe ovog velikog muzičara.
