Drevni DNK iz kostiju i zuba nagoveštava ulogu kuge u kolapsu stanovništva kamenog doba. Suprotno ranijim verovanjima, kuga je možda smanjila populaciju Evrope mnogo pre velikih izbijanja kuge u srednjem veku, pokazuje novo istraživanje objavljeno u časopisu Priroda.
U Evropi u 14. veku, kuga je poharala stanovništvo tokom takozvane „crne smrti“, odnevši živote skoro trećine stanovništva.
Ali kuga je stigla u Skandinaviju nekoliko hiljada godina ranije, i uprkos nekoliko teorija koje sugerišu drugačije, kuga je mogla izazvati epidemiju, prema novom istraživanju Univerziteta u Kopenhagenu.
U saradnji sa istraživačima sa Univerziteta u Geteborgu u Švedskoj, istraživači sa Instituta Globus, analizirali su DNK iz drevnih zuba i kostiju 108 osoba koje su umrle pre 5.000 godina.
„Analize pokazuju da je 18 od ovih osoba, 17%, bilo zaraženo kugom kada su umrli. Štaviše, naši rezultati sugerišu da je najmlađi soj kuge koji identifikujemo možda imao potencijal za epidemiju“, kaže postdok Frederik Seersholm, koji je vodio DNK. analiza.
To znači da je kuga u to vreme možda bila faktor koji je doprineo kolapsu stanovništva na kraju neolita, poznatom kao neolit. Ovaj pad stanovništva je doveo do nestanka velikog dela poljoprivrednog stanovništva u Skandinaviji i severozapadnoj Evropi za samo nekoliko vekova, pre 5.000 godina.
„Ne možemo—još—da dokažemo da se to upravo dogodilo. Ali činjenica da sada možemo da pokažemo da je to moglo da se desi je značajna. Uzrok ovog opadanja stanovništva, za koji znamo već duže vreme, je oduvek bio predmet debate“, kaže Seersholm.
Analizirani arheološki materijal potiče uglavnom iz grobnica u prolazu u Švedskoj, ali jedna od osoba je iz kamene cisterne u Stevnsu u Danskoj.
Analize su sprovedene korišćenjem metode nazvane „duboko sekvenciranje puške“, koja omogućava istraživačima da izvuku veoma detaljne informacije iz arheološkog materijala, iako je drevna DNK često teško oštećena ili degradirana. Istraživači su ispitivali DNK iz zubnog i koštanog materijala iz perioda neolita, proučavajući i porodične odnose i bolesti kod pojedinaca.
„Uspeli smo da izvršimo sveobuhvatno mapiranje loza kuge i detaljan opis drugih mikroba u podacima o DNK. U isto vreme, kroz ove analize, mogli smo da pogledamo ljudsku DNK iz široke perspektive. na lokalni – i sve do individualnog nivoa, dobijajući sliku društvene organizacije koja je tada postojala“, kaže vanredni profesor Martin Sikora sa Instituta Globe, koji takođe stoji iza studije.
Nalaz da je 17% osoba čiji je DNK analiziran imalo kugu, ukazuje da je kuga bila uobičajena u Skandinaviji tokom kasnog kamenog doba.
U jednoj od analiziranih porodica uočene su najmanje tri pojave kuge tokom šest generacija u porodici koje su istraživači uspeli da mapiraju.
„O pitanju mogućih srodstvenih odnosa između pojedinaca čije su kosti i zubi pronađeni u megalitskim grobnicama raspravljalo se najmanje 200 godina. Bilo je mnogo teorija i spekulacija, ali sada, zahvaljujući DNK, imamo podatke“, kaže Karl Goran Sjogren, vanredni profesor arheologije na Univerzitetu u Geteborgu, koji je takođe bio uključen u novu studiju.
Seersholm veruje da novi rezultati isključuju prethodne teorije koje sugerišu da pad populacije nije mogao biti uzrokovan kugom.
„U vezi sa padom stanovništva na kraju neolita, sugerisani su i rat i izbijanja zaraznih bolesti, uključujući kugu. Bilo je nekoliko teorija o kugi, a jedna od njih je sugerisala da kuga nije mogla izazvati epidemija – ali ta pretpostavka više ne važi“, kaže Seersholm.
